Kako funkcioniše blokčein tehnologija? Vodič za početnike

Malo ko nije čuo za blokčein, ali ne znaju svi kako on funkcioniše. Ovaj članak pokazuje da nije u pitanju nikakva „magija“.

Šta je blokčein?

Blokčein je digitalni zapis koji je gotovo nemoguće falsifikovati.

Funkcija heša

Hajde da zamislimo desetoro ljudi u jednoj prostoriji koji žele da naprave novu valutu. Oni moraju da prate tokove novca, a jedna osoba, nazovimo je Bob, je rešila da vodi evidenciju svih radnji:

Jedan od njih, recimo Džek je rešio da ukrade novac. Da bi to uradio, izmenio je evidenciju.

Bob je primetio da mi je neko izmenio evidenciju i odlučio je da sto ubuduće spreči.

Našao je program heš koji tekst pretvara u niz brojeva i slova.

Heš je niz brojeva i slova, proizvedenih heš funkcijama. Funkcija heš je matematička funkcija koja uzima različiti broj znakova i pretvara ga u niz sa fiksnim brojem znakova. Najmanja promena u nizu stvara sasvim novi heš.

Nakon svakog zapisa, ubacio je heš. Nova evidencija je izgledala ovako:

Džek je odlučio da opet ukrade koine. Izmeninivši zapis u evidenciji, napravio je potpuno novi heš.

Bob je primetio da je neko opet menjao evidenciju i rešio da dodatno zakomplikuje oteža svaki zapis. Posle svakog zapisa, ubacio je heš koji je generisao iz zapisa i njemu dodao poslednji heš, učinivši da svaki unos zavisi od prethodnog.

Ako Džek pokuša da promeni evidenciju, promeniće se heševi za sve prethodne unose.

Pošto je Džeku želeo još novca on je proveo celu noć brojeći sve hešove.

Nons                                                                                                                                                                                   

Ali Bob nije hteo da odustane. Odlučio je da doda broj nakon svakog zapisa. Ovaj broj se zove nons. Njega treba izabrati tako da se generisani heš završava sa dve nule.

Sada, da bi falsifikovao zapis, Džek mora da provede sate tražeći nons za svaki unos. Čak ni računari ne mogu brzo rešiti nons.

Nod

Kasnije je Bob shvatio da ima previše zapisa i da za ovakav način vođenja evidencije nije dugoročno moguć.

Kada je zapisao 5.000 transakcija, pretvorio ih je u jednu tabelu. Mari je proverila da li su sve transakcije bile ispravne.

Bob je svoju tabelu podelio na preko 5.000 računara širom sveta. Ovi računari se nazivaju nodovi. Svaka transakcija mora biti odobrena od strane nodova, koji svaki posebno proverava njenu ispravnost.

Kada su svi nodovi proverili transakciju, događa se neka vrsta elektronskog glasanja, jer neki nodovi mogu „misliti“ da je transakcija važeća, a drugi da je u pitanju prevara.

Svaki nod ima kopiju digitalnog registra ili blokčeina. Valjanost svake transakcije, proverava svaki nod posebno. Ako većina nodova kaže da je transakcija ispravna, ona se zapisuje u blok.

Sada, ukoliko bi Džek menjao bilo šta, svi računari  koji poseduju originalni heš bi onemogućili tu izmenu.

Blok

Tabela koju je Bob poslao na 5000 kompjutera se naziva blok. Više blokova formira blokčein. Svaki nod ima kopiju blokčeina. Kada blok dostigne određeni broj odobrenih transakcija,  formira se novi blok.

Blokčein se ažurira na svakih deset minuta. To se dešava automatski. Nijedan „vlasnik“ ili centralni računar ne daje instrukcije za to.

Čim se ažuriraju – blok, registar ili blokčein, ne mogu se izmeniti.  Stoga, je zlopuptreba nemoguća. Mogu se jedino daodati novi zapisi. Ažuriranje se dešava na svim računarima na mreži istovremeno.

Važne napomene:

Blokčein je vrsta dnevnika ili tabele  koja sadrži informacije o transakcijama.

Svaka transakcija generiše heš.

Haš predstavlja  niz brojeva i slova.

Transakcije se unose hronološki. To je veoma važano.

Hash nezavisi  samo od transakcije, već od haša prethodne transakcije.

I najmanja promena u transakciji stvara potpuno novi heš.

Proveravajući heš, nodovi kontrolišu da li su transakcije menjane.

Ako transakcija odobri većina nodova ona se  zapisuje u blok.

Svaki blok se vezuje za prethodni, zajedno formirajući blokčein.

Blokčein je efikasan jer se nalazi na velikom broju računara, od kojih svaki ima kopiju blokčeina..

Ovi računari se nazivaju nodovi.

Na svakih 10 minuta nastaje novi blokčein.

Novčanici, digitalni potpisi, protokoli                                                                                         

Bob je okupio 10 ljudi i morao da im objasni karakteristike novog novčića.

Džek je sve priznao i izvinio se grupi. Ani i Mariji je vratio njihove novčiće.

Pošto su to razlešili, Bob je objasnio zašto se to više nikada neće ponoviti. Odlučio je da implementira nešto što se zove digitalni potpis kojim bi se potvrdila svaka transakcija. Prvo, je svakom dao po novčanik.

Šta je novčanik?

Novčanik je niz brojeva i slova, kao što je 18c177926650e5550973303c300e136f22673b74. Ovo je adresa koja će se pojaviti u različitim blokovima unutar blokčeina u toku transakcija. Nema zapisa o tome ko sa kim je izvršio koju transakciju, samo zapis o broju novčanika. Adresa svakog novčanika se zove javni ključ.

Pročitajte više u članku "Bitkoin novčanici: sve što treba da znate".

Digitalni potpis                                                                                                       

Da biste izvršili transakciju, potrebne su vam dve stvari: novčanik, koji je u osnovi adresa, i privatni ključ. Privatni ključ je niz nasumičnih brojeva, ali za razliku od adrese privatni ključ smete znati samo vi.

Kada neko želi da pošalje koine drugom licu,on mora da potpiše transakciju sa svojim privatnim ključem. Sistem dva ključa su osnova šifrovanja i kriptografije, i u upotrebi je mnogo pre nego što je nastao blokčein. Prva primena datira iz sedamdesetih godina.

Nakon što je poruka poslata i emitovana u blokčein mreži, mreža nodova radi na proveri validnosti transakcije. Kada se poruka pošalje, ona se emituje na mrežu Blockchain. Mreža čvorova potom radi na poruci kako bi se uverila da je transakcija koju sadrži. Ukoliko ispravnost transakcije bude potvrđena ona se beleži u bloku.Nakon toga nikakve izmene nisu moguće.

Šta su kriptografski ključevi?

Kriptografski ključ je niz brojeva i slova. Kriptografski ključevi se sastoje od genertora ključeva. Ovi ključevi koriste veoma naprednu matematiku ukljujčujući proste brojeve za kreiranje ključeva.

Protokoli

Blokčein se sastoji se od velikog skupa pravila koja su programirana u njega. Ta pravila se nazivaju protokoli. Implementacija specifičnih protokola je suštinski napravila blokčein takvim kakav je -distribuirana, peer-to-pee, sigurna baza podataka.

Protokoli obezbeđuju da mreža radi na način koji su osmislili njeni tvorci,  iako je potpuno autonomana i niko je ne kontroliše. Evo nekoliko primjera protokola implementiranih u blokčeinu:

Ulazna informacija za svaki heš  mora da sadrži broj haša iz prethodnog bloka.

Nagrada za uspešno otkrivanje blokova smanjuje se za pola, na svakih 210.000 zaključanih blokova.

Da bi otkrivali novi blok na svakih 10 minuta, „difficulty“ za rudarenje se menja na svakih  2,016 blokova.

Proof of work

Upisivanje transakcije u blok se zove uspješan zaključak dokazivanja radnog izazova, a izvode ga rudari.

„Proof of work“ je sistem koji podrazumeva određeni rad od zahtevaoca usluga, koji obično znači vreme za obradu potrebno računaru. Stvaranje „proof of work“-a je nasumičan proces sa malom verovatnoćom za uspeh, tako da je obično potrebno mnogo pokušaja i grešaka, da bi se dobio da validan generisan „proof of work“-a. Kada je reč o bitkoinu, heš je ono što služi kao „proof of work“.

Šta je rudarenje?

Rudari na blokčeinu su nodovi koji proizvode blokove rešavajući „proof of work“. Ako rudar proizvede blok koji je odobren elektronskim glasanjem od strane nodova, kao nargadu rudar dobija novčiće. Od oktobra 2017., rudari dobijaju 12,5 bitkoina po bloku.

Nagrada nije jedini podstrek za rudare. Oni dobijaju i naknadu od transakcija koje korisnici bitkoina plaćaju. Trenutno, pošto postoji ogroman broj transakcija  u okviru bitkoin mreže, provizije su drastično porasle. Iako su provizije proizvoljne i zavise od pošiljaoca, rudari će uvek dati prednost transferima sa višim transakcionim troškovima. Dakle, ukoliko niste spremni da platite prilično visoku naknadu, realizacija vaše transakcija može potrajati veoma dugo.

Pročitajte više u članku "Šta je bitkoin rudarenje".

Važne napomene:                                                                                                                          

  1. Ukoliko želite da posedujete digitalni novac onda vam je potreban digitalni novčanik.
  2. Novčanik je adresa na blokčeinu.
  3. Novčanik je javni ključ.
  4. Neko ko želi da izvede transakciju mora poslati poruku sa transakcijom potpisanu svojim privatnim ključem.
  5. Pre nego što se odobri transakcija, svaki nod proverava to na poseban elektronski način koji se razlikuje od izbora koje većina zemalja ima.
  6. Transakciju u blok upisuju rudari koji su predstavljaju posebne nodove.
  7. Računari u mreži koji drže blokčein nazivaju se nodovi.
  8. Rudari stavljaju transakcije u blokove i to se zove „proof of work“
  9. Nakon što rudari uspešno "zatvore" jedan blok, dobijaju nagradu, koja trenutno iznosi 12,5 BTC, a takođe dobijaju i naknadu za transakcije koje plaćaju vlasnici bitkoina.
  10. Interakcija se obavlja na blokčeinu sledeći pravila ugrađena u blokčein – tzv. protokola.
  11. Kriptografija je od suštinskog značaja za blokčein jer da sprečava hakovanje mreže.
  12. Kriptografske ključeve vrše ključni generatori ili ključevi.
  13. Keigens koriste veoma naprednu matematiku koja uključuje prave brojeve kako bi kreirala ključeve.
  14. Blok sadrži vremensku oznaku, referencu na prethodni blok, transakcije i računarski problem koji je morao da se reši pre nego što je postao deo blokčeina.
  15. Distribuirana mreža nodova koji treba da postignu konsenzus čini falsifikovanje gotovo nemogućim unutar blokčeina.

Principi blokčeina

Distribuirana baza podataka

Blokčein je baza podataka. Svaki nod na blokčeinu ima pristup celokupnom blokčeinu. Nijedan nod  ne reguliše informacije koje su na blokčeinu „zapisane“. Svaki nod procenjuje valjanost svakog zapisa na blockčeinu. Ovo događa direktno bez posrednika koji bi imali kontrolu na procesom.

Po strukturi i organizaciji, blokčein je decentralizovan. Blokčein nema slabe karike koje bi eventualno mogle da prouzrokuju njegovo „obaranje“.

Međutim, nodovi unutra blokčeina su centralizovani, jer je čitav blockčein distribuirana mreža koja obavlja određene isprogramirane radnje.

Direktan prenos (Peer-to-peer, P2P)

U skladu sa prvim principom, komunikacija se uvek dešava direktno, a ne kroz neki centralni računar. Svaka radnja na blokčeinu ostaje memorisana na svakom nodu, a zatim se ti podaci šalju do susednih nodova. Na taj način se informacije šire kroz celu mrežu.

Transparentno ali i anonimno

Svako na blokčeinu može da vidi/nađe svaku transakciju i njenu vrednost. Korisnici blokčeina mogu ostati anonimni, ili ako želi mogu se identifikovati. Sve što se vidi na blokčeinu jesu transakcije između blokčein adresa.

Beleženje

Jednom kada je „snimljena“ transakcija na blokčeinu i pošto se on ažurira, bilo kakva izmena zapisa ove transakcije je nemoguća. To je zbog toga što se  zapis svake  transakcije povezuje sa zapisom prethodne transakcije. Zapisi na blockčeinu su trajni, „složeni“ hronološki i dostupni su svim nodovima. Slika prikazuje deo bitkoin blokčeina.

Zašto je nemoguće isključiti mrežu?

Pošto postoje nodovi širom sveta, praktično je nemoguće da celu mrežu preuzme pojedinac.

Zašto je gotovo nemoguće falsifikovati blok?

Razlog za to je leži u tome što isravnost bloka  i njegovo upisivanje u blokčein ja određeno elektronskim konsenzusom nodova. Postoje hiljade nodova, lociranih svuda po svetu, što znači da bi za „probljavanje“ blokčeina, bio potreban kompujter sa snagom koja je nepostojeća.

Može li se blokčein koristiti kao normalna baza podataka?

Hoćete da skladištite fajl od 3GB  na blokčeinu isto kao što biste uradili u Access, Filemaker ili MySql? Ovo nije dobra ideja. Većina zbog svoje strukture nije pogodna za to ili im jednostavno nedostaje potreban kapacitet.

Tradicionalne onlajn baze podataka obično koriste mrežnu strukturu klijent-servera. To znači da korisnici sa pravom pristupa mogu da izmene podatke u bazi podataka, ali celokupna kontrola ostaje kod administratora. Kada govorimo o blokčein bazi, svaki korisnik je zadužen za održavanje, prvoravanje i ažuriranje svakog novog unosa. Svi nodovi moraju međusobno da sarađuju da dolaze do istih zaključaka.

Arhitektura blokčeina  znači da svaki nod mora da radi nezavisno i da poredi rezultate svog rada sa ostatkom mreže. Prema tome, postizanje konsenzusa može trajati veoma dugo. Zbog toga se blokčein mreže smatraju veoma sporim u poređenju sa tradicionalnom tehnologijom digitalnih transakcija.

Kompanija BIGchainDB je prva kompanija koja pravi eksperimente sa izradom baza podataka po principu blokčein tehnologije. Kreatori su uzeli distribuiranu bazu podataka  preduzeća i dodajući tri ključne karakteristike blokčeina: decentralizacija, stabilnost i mogućnost registracije i prenosa sredstava. Da li je ovo korisno ostaje da se vidi.

Važne napomene

  1. Blokčein je baza podataka koja se distribuira među nodovima
  2. Nijedan nod ne kontroliše blokčein.
  3. Svi nodovi moraju da potvrde transakciju.
  4. Sva komunikacija na blokčeinu je direktna odnosno p2p.
  5. Svako ko koristi blokčein može ostati anoniman ako to želi.
  6. Sve transakcije koje se dešavaju na blokčeinu ostaju memorisane, što znači da su transakcije bilo koje osobe na mreži javne i potpuno transparentne.
  7. Kada se transakcija upiše u blokčein i on se ažurira, ona se više ne može menjati.
  8. Nijedna osoba ili organizacija ne može da isključi blokčein mrežu.
  9. Iako politički i arhitektonski decentralizovan, blokčein je logički centralizovan.

Gde se blokčein može koristiti?

U nastavku članka ćemo razmotriti neke od mnogih mogućnosti za primenu blokčeina. Često ćemo koristiti termin „pametan ugovor“.  Hajde da definišemo pojam.

Blokčein je idealan za ono šti je poznato kao „pametan“ ugovor.

Šta su pametni ugovori?

Pametni ugovori definišu pravila i kazne oko određenog dogovora na isti način kao i tradicionalni ugovori. Razlika je u tome što pametni ugovori automatski izvršavaju te obaveze. Ugovori su šifrovani tako „precrtaju“  ispunjene obaveze.

1. Zahtev za garanciju

Obično rešavanje zahteva za garanciju je skupo, dugotrajno i komplikovano za one koji podnose zahtev. Moguće je implementirati pametne ugovore koristeći blokčein tehnologiju, čime bi ovaj proces bio dosta pojednostavljen.

Kada je zahtev podnet, sve provere vrše ljudi, što oduzima puno vremena i ostavlja prostor za grešku. Ovo će u budućnosti biti nepotrebno, jer će se provera o ispunjenu uslova vršiti automatski pomoću blokčeina. Kada se ustanovi da su svi uslovi ispunjeni, isplata će biti automatska. Ovo sve može da se uključujući mali broj ljudi.

Jedno od rešenja koje nudi Deloitte je uključivanje KR-koda kao priznanicu. KR-kod sadrži sve relevantne informacije o kupovini: proizvod, serijski broj, datum kupovine i tako dalje. Uz to, KR-kod takođe sadrži uputstva o tome kako pronaći "garantni bot" na Facebook mesindžeru. Korisnik onda može da pošalje sliku potvrde tom botu, „motor“ vrši dešifrovanje KR-koda i čuva sve informacije o proizvodu na blokčeinu.

2. Derivati

Derivati se koriste na berzama i odnose se na vrednost imovine. Pametni ugovori na berzi bi mogli da naprave revoluciju kroz racionalizaciju, automatizaciju i smanjenje troškova trgovanja derivatima širom industrije. Dogovori bi mogli da završe za nekoliko sekundi, a ne za tri dana koliko je trenutno potrebno. Koristeći pametne ugovore, direktno trgovanje će postati uobičajena opcija, što će revolucionarno uticati na berzansku trgovinu. Barclais i nekoliko drugih kompanija već su probali da trguju derivatima koristeći pametne ugovore, ali su zaključili da ova tehnologija neće raditi ukoliko i je i banke ne budu koristile.

3. Insurance claims

Pametne ugovorima, se može utvrditi određeni skup kriterijuma za situacije vezane za osiguranje. U teoriji, primenom blokčein tehnologije, bi mogli samo da podnesete onlajn zahtev osiguranju za isplatu odštete i novac bi vam automatski legao na računmožete samo podneti zahtev za osiguranje na mreži i dobiti instant automatsko isplatu. Naravno, pod uslovam da vaš zahtev ima osnov tj da ispunjava definisani skup kriterijuma.Najveća francuska osiguravajuća kuća AXA je prava ponudila osiguranje koristeći blokčein tehnologiju. Nedavno su uvrstili u ponudu i osiguranje u slučaju kašnjenja leta koje se bazita na pametnim ugovorima i instant isplati. Ostala osiguravajuća društva će sasvim sigurno  slediti njihov primer.

4. Verifikacija identiteta

Previše vremena se troši na verifikaciju identiteta. Koristeći decentralizaciju blokčeina, verifikacija onlajn identiteta će biti mnogo brža. Korišćenjem blokčein pametnih ugovora neće biti više potrebe za  onlajn identifikovanjem na centralnoj lokaciji. Hakeri više neće imati centralizovene (grupisane) slabe tačke. Sačuvani podaci su potpuno zaštićeni od bilo kakvih neovlašćenih radnji kada je reč o blokčein tehnologiji. Blokčein uvodi velika poboljšanja i olakšice za verifikaciju identiteta, širom sveta.

Grad Zug u Švajcarskoj koristi decentralizovanu aplikaciju (DAPP) za verifikaciju elektronskih identiteta svojih građana. Još jedan proizvođač DAPP-a je kompanija Oraclize iz Estonije. Decentralizovana aplikacija rešava problem KYC (Know your customer). Ovo je od velikog značaja u verifikaciji identiteta. Kompanija Thomson Reuters radi na izradi  DAPP-a za verifikaciju identiteta koristeći itirijum pametne ugovore.

5. Internet stvari (IoT)

 

Internet stvari (IoT) je mreža uređaja, vozila i drugih predmeta koji imaju ugrađene softvere, aktuatore, senzore sa mogućnošću povezivanja na Internet. Sve ove karakteristike im omogućavaju prikupljanje i razmenu podataka. Blokčein i njegovi pametni ugovori su idealni za ovo.

Očekuje se da će pametni ugovori za uređaje postati deo svakodnevene prakse. Vodeća svetska IT istraživačka kompanija, Gartner, predviđa da ćemo do 2020. godine imati najmanje 20 milijardi povezanih uređaja. Ovi uređaji koriste itirijum pametne ugovore. Na primer, imaćemo itirijum sijalicu, itirijum punjač za električna vozila, i na kraju CriptoSeal – sigurnosni pečat na pakovanju lekova.

Blokčein će igrati glavnu ulogu u pokretanju Interenata stvari ali će takođe obezbediti i zaštitu od  hakera. Zbog toga što je izgrađen za decentralizovanu kontrolu, sigurnosna šema zasnovana na njemu bi trebala biti dovoljno prilagodljiva da pokrije brz rast Interneta stvari. Osim toga, jaka zaštita koju ima blokčein će doprineti sprečavanju slanja pogrešnih informacije od strane neovlašćenih uređaja, što će sprečiti ometanje  rada fabrike, transportnog sistema ili kućnih uređaja.

6. Arhiviranje i skladištenje podataka

Gugl disk, Dropboks itd. su potpuno razvili elektronsko arhiviranje dokumenata koristeći centralizovane metode. Centralizovani sajtovi uvek predstavljaju izazov za hakere. Blokčein i pametni ugovori nude načine za značajno smanjenje ove pretnje

Postoji mnogo blokčein projekata koji imaju za cilj da to učine. Međutim, treba imati na umu da na samom blokčeinu često nema dovoljno prostora za skladištenje, ali postoje decentralizovana rešenja, kao što su Storj, Sia, Ethereum Swarm i tako dalje. Iz ugla korisnika oni funkcionišu kao i bilo koji drugi klaud. Razlika je u tome što je sadržaj raspoređen na različitim računarima anonimnih korisnika, umesto u data centrima.

7. Zaštita intelektualne svojine

Skladištenje koje nudi blokčein će omogućiti veću zaštitu intelektualne svojine nogo što je to sada slučaj. Aplikacija „Ascribe“, koristi blokčein i nudi veću zaštitu.

8. Kriminal

Zakonski prestupnici kamufliraju novac dobijen malverzacijama. U opticaju su, između ostalog, lažni bankarski računi, kockanje, offshore kompanijama. Postoji velika zabrinutosti u pogledu transparentnosti transakcija kripto valuta. Ali  zapravo svi bitini svi neophodni regulatorni elementi, kao što su identifikacija stranaka i informacija, evidencija transakcija i  izvršenje, mogu postojati u sistemu kripto valuta.

Blokčein i pametni ugovori imaju potencijal da predvide i spreče većinu radnji koje se koriste za pranje novca.

9. Društvene mreže

Danas, kompanije koje stoje iza društvenih mreža, imaju potpunu slobodu da koriste lične podatke svojih klijenata. To im pomaže u stvaranju milijardi dolara. Korišćenjem blokčein pametnih ugovora, korisnici društvenih mreža će moći da prodaju svoje lične podatke, ako to žele. Takve ideje se istražuju na MIT-u. Cilj projekta „OPENPDS/SA“ je da košićenjem blokčein tehnologije obezbedi vlasniku podataka da sam odredi stepen privatnosti koji želi da zadrži.

10. Korišćenje pametnih ugovora na izborima i anketama

Izbori i ankete bi mogli značajno da se unaprede korišćenjem pametnih ugovora. Postoje aplikacije, kao što su Blockchain Voting Machine, Follow My Vote i TIVI koje se već primenjuju u te svrhe. Sve one eliminišu prevaru/krađu, obezbeđujući potpun uvid u rezultate i anonimnost glasača.

Međutim, proćiće još dosta vremena pre nego što decentralizovano glasanje postane standardno.

Ograničenja i mane

Svaka blokčein mreža najvećoj meri zavisi od broja aktivnih korisnika unutar same mreže. Da bi se u potpunosti ostvario potencijal mreže, ona mora biti velika sa što rasprostranjenijom mrežom čvorova.

Na primer, ne postoji blokčein mreža koja bi mogla da podrži broj transkacija koje realizuju Visa ili MasterCard. Dakle pred blokčeinom je dug put da bi mogao da zameni ovakve finansijske gigante.

Na kraju, uvek postoji teoretska mogućnost, da neko zaposedne većinski deo mreže. Ako bi se to desilo značilo bi da ta organizacija ili pojedniac imaju kontrolu nad većinom nodova, što dalje implicira da nije više decentralizovana u pravom smislu reči.

Investiciona klima

Imajući u vidu da je cena bitkoina po drugi put dostigla rekordnih 5.000 dolara, 2017. godine u ovom trenutku vreovatno nema većeg izazova od ulaganja u kripto valute i blokčein tehnologiju. Opšta javnost, ali i vlade država postaju sve više svesni prednosti kripto sveta, toliko da i nepoverenje polako nestaje. Mnoge kompanije su već investirale u ovu tehnologiju, a oindikativno je to što tehnološki gigant IBM razmatra investiranje "vremena i energije zaposlenih" u svemir.

U cilju podsticanja lojalnosti, odnosno zadržavanja klijenata ,mnoge kompanije nude kreditne kartice sa dodatnim mogućnostima. U cilju obezbeđivanja sigurnih transakcija, koristeći blokčein tehnologiju, Samsung je nedavno napravio partnerstvo sa Blocko. Samsung ima za cilj stvaranje novog načina poslovanja koristeći digitalni identitet, digitalni novac i digitalno plaćanje.

Prema izveštaju, iz oktobra 2017., te godine je bilo 42 ugovora o kapitalnim investicijama, čija je ukupna vrednost  327 miliona dolara. Najaktivniji investitor je japanska firma za usluge SBI Holding, sa ulogom u osam blokčein kompanija. Na drugom mestu je Google sa udelom u kompaniji Bitcoin wallet, Blockchain i Ripple - kompanijom koja bavi transferom novca koji se zasniva na principima blokčeina.

Pratite nas na Facebooku