Ko je Vitalik Buterin?

Vitalik Buterin as alien

Vitalik Buterin je rusko-kanadski pisac i programer. Vitalik je uključen u bitkoin zajednicu od 2011. godine, suosnivač je Bitkoin magazina, za koji i piše. Ali je on, pre svega, poznat kao mali genije koji stoji iza itirijuma (ETH), druge najistaknutije i najpriznatije platforme kriptovaluta u svetu, posle bitkoina. U vreme pisanja ovog teksta, njegov vizionarski projekat se može pohvaliti ukupnim obimom trgovanja većim od 65 milijardi dolara, koji nastavlja da raste. U međuvremenu, Vitalik ima samo 23 godine i ima dalekosežne planove za svoju kreaciju.

Vitalik Buterin with a microphone

- Photo by Rubens Ben

Detinjstvo

Vitalik je rođen 31. januara 1994. godine u Kolomni, Moskovska oblast, Rusija. Živeo je u Rusiji do svoje šeste godine, kad su njegovi roditelji odlučili da emigriraju u Kanadu, u potrazi za boljim mogućnostima zapošljavanja.

Kad je bio u trećem razredu kanadske osnovne škole, uključen je u program za nadarene. Iako je dobijanje mesta u ovom programu značilo i dobijanje više mogućnosti za učenje, on je, u osnovi, bio iznenada odvojen od svojih prijatelja. Pohađajući ovaj program, Vitalik je ubrzo uvideo da ga je njegov specifičan skup veština i talenata učinio čudnim za njegove vršnjake, pa čak i nastavnike. Po prirodi je imao predispozicije za matematiku i programiranje, posedovao je rano i snažno interesovanje za ekonomiju i mogao je napamet da sabira trocifrene brojeve, dvaput brže od prosečne osobe njegovog uzrasta.

Little Vitalik Buterin with a computer

Source

Buterin je bio stranac na društvenim okupljanjima i vannastavnim događajima. Koliko se seća, dosta ljudi je pričalo o njemu kao o nekom matematičkom geniju. U to vreme, Vitalik je počeo da se pita zašto ne može da bude normalna osoba sa prosekom od 75 procenata, kao i svi ostali.

Neki kažu da se Vitalik teško prilagodio novoj zemlji i kulturi, sa svojim neobičnim umom i neverovatnim talentima, koji su ga učinili još daljim od njegovih vršnjaka. Shodno tome, on je duboko utonuo u proces učenja, kao i internet, gde je stekao većinu svojih profesionalnih i privatnih veza.

Potom je proveo 4 godine u Aberaldu, privatnoj školi u Torontu. Vitalik opisuje te godine kao jedne od najinteresantnijih i najproduktivnijih u svom životu. Ova škola je promenila njegovu percepciju obrazovanja, njegov stav i rezultati su se drastično promenili, gotovo odmah nakon što ju je upisao. Aberland je mesto u kom je razvio svoju želju za znanjem, postavljajući učenje za svoj primarni cilj u životu.

Vitalik je oduvek imao dobre ocene, ali je njegov prioritet neko vreme bilo prelaženje novih nivoa u igrici World of Warcraft, umesto ulaganja vremena i truda u svoje domaće zadatke. Zadovoljno je igrao WoW od svoje trinaeste godine, sve dok jednog dana 2010. godine, njegov lik iz igrice nije promenjen Blizzard-ovim ažuriranjem servera. Te noći je plakao dok se nije uspavao, shvativši koliko strašan centralizovani server može biti, i od tad je prekinuo sa igranjem igrice.

Studentski život

Možda je potraga za novom strašću u životu odvela Vitalika u svet kriptovaluta. Za bitkoin je najpre saznao od svog oca, koji je i sam imao softverski startap, još 2013. godine. Nije odmah ušao u to. Štaviše, on je u početku mislio da će kriptovalute neizbežno da propadnu, pošto nemaju unutrašnju vrednost. Međutim, kasnije je još nekoliko puta čuo nešto o tome i počeo da razvija interesovanje. Kao što je sam rekao, ako za nešto čujete dva puta, možda je dobra ideja da uložite neko vreme i saznate više o tome.

Već tada, Vitalik je gledao na sve što je u vezi sa regulativom Vlade ili korporativnom kontrolom kao na obično zlo. Naravno, decentralizovana priroda bitkoina, koju niko ne kontroliše, privukla je njegovo interesovanje. Iako se njegova politika o dobru i zlu značajno promenila od tad, Vitalik je i dalje motivisan svojim uverenjem da moćnici imaju previše moći u svojim rukama.

Buterin je proveo svoje vreme na raznim forumima vezanim za bitkoin, istražujući mrežu. U početku, samo su mu kriptovalute, kao deo mreže, privukle pažnju, ali što je više bio uključen u kripto zajednicu, to je više razumevao stvarno neograničen potencijal tehnologije koja se nalazi iza bitkoina.

Želeo je formalno da pristupi ovoj novoj i eksperimentalnoj ekonomiji tako što bi došao do nekih tokena, ali nije imao ni kompjutersku snagu za rudarenje ni novac za kupovinu bitkoina. Potražio je na raznim forumima posao koji se plaća bitkoinom i na kraju započeo pisanje članaka na blogu, gde je zarađivao oko 5 bitkoina po članku.

Putem svog rada na forumu i člancima, Vitalik se trudio da stekne bolje razumevanje i više iskustva u bitkoinu, kao i mogućnost da izlaže u bitkoin zajednici. Istovremeno, razmatrao je sve različite ekonomske, tehnološke i političke aspekte kriptovaluta. Njegovi članci su privukli pažnju Mihaja Alisija, entuzijaste sa sedištem u Rumuniji, što je dovelo do njihove aktivne prepiske i, na kraju, krajem 2011. godine, zajedničkog osnivanja Bitkoin magazina (Bitcoin Magazine). Buterin je preuzeo posao glavnog komentatora magazina, dok je radio još jedan honorarni posao za kriptografa Jana Goldberga, kao pomoćni saradnik. Pohađao je i pet naprednih kurseva na Univerzitetu Vaterlo, u to vreme.

Maja 2013. godine, otputovao je u San Hose, u Kaliforniji, kako bi prisustvovao konferenciji kao predstavnik Bitkoin magazina. To je bio prvi put da je Buterin svedočio tome da je zajednica koja se okuplja oko kriptovaluta živa i da deluje, što ga je ubedilo da je to projekat u koji se zaista vredi uključiti. Kasnije te godine, Vitalik je napustio Univerzitet i potrošio nešto bitkoina, koje je sakupio, da putuje oko sveta i upoznaje ljude, koji su pokušavali da prošire mogućnosti bitkoin mreže i učine je većom i boljom verzijom sebe.

 

Bitcoin Magazine covers

Tokom svojih putovanja, video je mnogo različitih projekata vezanih za BTC, od malih radnji u Nju Hempširu i restorana u Berlinu koji primaju BTC, do bitkoin automata i raznih varijanti malih zajednica širom sveta. Međutim, svi su oni uglavnom bili fokusirani na poboljšanje i promociju bitkoina kao novca.

U oktobru 2013. godine, posetio je Izrael, gde je sreo ljude koji stoje iza projekata pod nazivom ‘CovertCoins’ i ‘MasterCoin’. Ti projekti su istraživali upotrebu blokčeina za mnoštvo drugih primena, tj. izdavanje tokena na osnovu bitkoina, omogućivši korisnicima da koriste finansijske ugovore itd. Iako su i dalje koristili bitkoinov blokčein kao podlogu, oni su dodeljivali nove osobine bitkoin transakcijama.

Nakon razmatranja protokola koji su ti projekti koristili, Vitalik je shvatio da je moguće masovno uopštiti to što su protokoli radili, tako što se sve njihove funkcije zamene sa Turing-complete programskim jezikom. U nauci o računarima, Turing-complete programski jezik je nešto što omogućava računaru da reši bilo koji problem, uz odgovarajući algoritam i  neophodne količine vremena i memorije. U početku, predstavio je svoju ideju već postojećim projektima, ali svi su mu rekli da, iako je ideja interesantna, još uvek nije pravo vreme za izvršenje tako velikih stvari. Odlučio je da to uradi sam.

Itirijum

Krajem 2013. godine, Vitalik Buterin je opisao svoju ideju u pismu o namerama (Whitepaper), koji je poslao nekolicini svojih prijatelja, koji su ga prosledili dalje. Kao rezultat, oko 30 ljudi se obratilo Vitaliku da razgovara o konceptu. Očekivao je kritike i ljude koji ukazuju na greške u konceptu, ali se to nikada nije dogodilo.

Ethereum logo

Čak i tad, koncept itirijuma je najviše bio u vezi sa valutom. Ideja se vremenom promenila i oblikovala, tokom sastanaka i diskusija sa ljudima koji se u potpunosti slažu sa idejom. Jednom kad su postavili programski jezik, samo su, svake nedelje, smišljali nove načine korišćenja. Do kraja januara 2014. godine, tim je shvatio da je relativno lako stvoriti decentralizovano skladište datoteka, a koncepti, poput registra imena, mogu da ožive sa samo nekoliko linija u kodu. S obzirom da su se slučajevi nagomilali, polako su promenili Vitalikovu ideju i postepeno je oblikovali u ono što itirijum predstavlja danas.

Projekat je zvanično objavljen u januaru 2014. godine, sa glavnim timom koji se sastoji od Vitalika Buterina, Mihaja Alisija, Antonija Di Lorija, Čarlsa Hoskinsona, Džoa Lubina i Gavina Vuda. Buterin je predstavio itrijium na bitkoin konferenciji u Majamiju i, samo nekoliko meseci kasnije, tim je odlučio da započne pretprodaju itera (crowdsale), izvornog tokena mreže, kako bi finansirao dalji razvoj. U to vreme, Vitalik je primio stipendiju od Thiel Fellowship-a, u iznosu od 100.000 dolara.

Preko pretprodaje tokena (crowdsale-a), tokom koje je iter prodat za bitkoine, tim je sakupio više od 31.000 bitkoina od zajednice okupljene oko kriptovaluta, što je, u to vreme, iznosilo oko 18 miliona dolara. Tokom pretprodaje, bitkoinom se trgovalo za oko 650 dolara, ali je uskoro njegova cena naglo opala i tim se suočio sa potpuno neizbežnim gubitkom od nekoliko miliona dolara. Ipak, sa sakupljenim novcem, itirijumov tim je osnovao Fondaciju itirijum, neprofitnu organizaciju sa sedištem u Švajcarskoj, koja je imala zadatak da nadgleda razvoj itirijumovog softvera otvorenog koda (open source).

Vitalik Buterin and ICO

Uprkos turbulencijama, itirijumova kampanja za grupno finansiranje je bila treća najuspešnija do sad, a zaslužila je i izveštavanje o platformi u mnogim velikim publikacijama za finansije, uključujući i Vol Strit magazin.

Pre zvaničnog pokretanja mreže, Fondacija je razvila i testirala nekoliko kodiranih prototipa itirijumove platforme. Verzija, pod nazivom Olimpijada (Olympic), bila je poslednja od tih protipa, kao i javna beta verzija. Brojni rani korisnici tražili su greške u sistemu, nakon što je itirijumov tim odlučio da uvede ‘bug bounty’ program, u vrednosti od 25.000 itera, za ‘stresno testiranje’ mreže (temeljno testiranje sistema izvan normalnog operativnog kapaciteta, kako bi se posmatrali rezultati).

Dana 30. jula 2015. godine, objavljena je prva javno dostupna verzija pod nazivom Frontir (Frontier). To je još uvek bila test verzija, pošto je izašla u ‘ogoljenom’ formatu samo sa komandnom linijom, koja je ipak omogućila razvojnim programerima da uživo testiraju okruženje, gradeći decentralizovane aplikacije. Jednom kad je platforma bila ocenjena kao dovoljno stabilna, kako od strane programera, tako i od strane revizora, prešla je na Farma (Homestead) verziju.

Prelazak se dogodio 14. marta 2016. godine, kada je itirijum mreža doživela svoju prvu zvaničnu proizvodnu distribuciju (production release). Njihovo pojavljivanje je demonstriralo novu generaciju blokčein tehnologije, dalo je više slobode programerima i bilo je znatno lakše za korišćenje. Bilo je i brojnih tehnoloških poboljšanja.

Do tog vremena, itirijum se već predstavio na tržištu kriptovaluta. Broj njegovih aktivnih nodova, na primer, iznosio je oko 5.100, što je bilo naročito impresivno u poređenju sa bitkoinovih 6.000 nodova, u tom trenutku. Sve veći broj glavnih menjačnica kriptovaluta počeo je da trguje iterom, čija je vrednost brzo porasla. Uprkos tome što je u pitanju prva distribucija, velike kompanije, kao što su Microsoft i IBM, već su radile projekte na itirijum platformi, a približile su se Vitaliku i njegovom timu radi direktne saradnje.

Sledeća velika nadogradnja, pod imenom Metropolis, napravljena je tako da izađe u dva dela. Njen prvi deo, Vizantija (Byzantium), trebalo je da bude objavljen između septembra i oktobra 2017. godine, ali je odložen već nekoliko puta. Ažuriranje ima za cilj da mrežu potpuno prilagodi korisnicima, kao i da je učini bržom, lakšom i sigurnijom nego što je bila u prethodnim verzijama. Na kraju, biće uvedena konačna faza itirijuma, nazvana Spokoj (Serenity), ali još uvek nije određen ni približni datum za njeno postavljanje.

Pročitajte više: Šta je itirijum?

Haker, The DAO i hardfork

Pored izgradnje decentralizovanih aplikacija i drugih različitih upotreba, itrijum platforma omogućuje korisnicima da postave i vode DAO - decentralizovanu autonomnu organizaciju. One su, u suštini, celi dugoročni entitet, koji zadržavaju digitalnu imovinu i koriste je na različite načine, u skladu sa prilično složenim setom unapred određenih pravila. Ta pravila su postavljena u pametnim ugovorima (smart contracts), napisanim od strane jedne osobe ili grupe ljudi. Postoji incijalni period prikupljanja finansija, tokom kog korisnici mogu da kupe tokene koji ih predstavljaju kao vlasnike, uloživši tako sredstva u decentralizovanu autonomnu organizaciju. Kada se završi period grupnog finansiranja (crowdfunding), DAO počinje sa radom. Korisnici mogu da daju predloge o tome kako DAO treba da potroši sredstva, a članovi, koji su kupili tokene, mogu da glasaju za ili protiv tih predloga. Međutim, važno je napomenuti, da kupljeni tokeni, zapravo, nisu isto što i vlasnička prava. Umesto toga, oni daju ljudima pravo da glasaju o različitim pitanjima. Bitkoin je, suštinski, prva ikad stvorena DAO, jer je regulisan konsenzusom stvorenim između njegovog glavnog tima i njegove rudarske mreže. Sve ostale decentralizovane autonomne organizacije stvorene su na itirijum platformi.

‘The DAO’ je ime odeređene DAO, koju je kreirao tim koji stoji iza nemačkog startapa Slock.it, koji je ponudio ‘pametne ključeve’ (smart locks) koji omogućavaju ljudima da dele svoje stvari, kao što su kola, stanovi i druge, na decentralizovanoj verziji Airbnb-a. The DAO je nekako uspeo da postane najveći grupno finansirani projekat u istoriji, sakupivši oko 150 miliona dolara od više od 11.000 članova. Suvišno je reći da je to bilo mnogo više novca nego što su njegovi stvaraoci očekivali i mnogo više od onog čime su bili spremni da rukuju.

The DAO je zatim hakovan. Važno je napomenuti da greška, koju je iskoristio haker, nije nađena u itirijum mreži, jer ona savršeno radi sve vreme. Svi umreženi sistemi su do neke mere izloženi napadima hakera, a čak je i sam haker rekao da je jednostavno iskoristio tehnički propust u The DAO-u.

Pored toga, 17. juna 2016. godine, neko je počeo da povlači novac iz The DAO u ‘DAO dete’ (child DAO), koje je kopiralo stukturu The DAO-a. Na kraju, haker je uspeo da prebaci The DAO-ove itere u vrednosti od 50 miliona dolara. Cena itera je odmah pala sa 20 dolara na vrednost ispod 13 dolara. Iako itirijumov tim nije imao nikakve veze sa The DAO-om i njegovim hakovanjem, bio je primoran da se suoči sa nastalim neredom.

Uspeli su da zaustave prebacivanje sredstava i premeste ih u drugi ‘pametni ugovor’, ali ovo je bilo samo privremeno zaustavljanje. Zbog načina na koji je The DAO kod bio napisan, postojala je mogućnost da haker i dalje može da potražuje sredstva. Bila ja potrebna neka vrsta intervencije itirijumovog tima. U svetu kriptovaluta, takva intervencija se naziva ‘fork’. U početku je predložen ‘soft fork’, koji je u suštini bio dugme za resetovanje decentralizovane mreže. To bi značilo vraćanje čitave mreže itirijuma u prethodno definisano stanje, što bi suštinski eliminisalo The DAO i prebacilo sav novac u novi pametni ugovor koji bi mogao samo da nadoknadi investitorima.

Međutim, predlog je pokrenuo egzistencijalno pitanje i izazvao podelu unutar itirijum zajednice. Jedna od njegovih primarnih i najvažnijih kvaliteta je njegova decentralizovana priroda, što znači da sva moć odlučivanja leži unutar zajednice. Ovakav pristup rešavanju problema značio je potkopavanje tog principa. ‘Soft fork’ predlog zahteva da većina rudara itirijuma glasa za vraćanje mreže u prethodno definisano stanje, ali sigurnosna mana u procesu glasanja je potpuno eliminisala ovu opciju.

Tako je ‘hard fork’ preostao kao jedina opcija. U suštini, potpuno nova verzija itirijum mreže je stvorena, sa nešto drugačijim pravilima od originalne. Nakon toga su rudari, berze, obični korisnici i druge velike aplikacije, koje su izgrađene na njemu, mogli da odluče da li žele da postanu deo nove verzije itirijuma ili da ostanu na originalnoj. Za ‘hard fork’ predlog su glasali vlasnici itera, a velika većina ljudi, neverovatnih 89%, glasala je za i ‘hard fork’ je pokrenut 20. jula 2016. godine.

Ovo je označilo rođenje itirijum klasika (Ethereum Classic), koji treba tretirati kao novu kriptovalutu, pošto ima svoj blokčein i nezavisna je od itirijuma. Oba blokčeina su identična sve do bloka 1920000, nakon kog je izvršen ‘hard fork’, kako bi vratio novac investitorima. Itirijum klasik i dalje ima iste karakteristike kao i itirijum.

Vitalik Buterin wearing a T-shirt “ETH We trust”

Međutim, ova situacija je prilično problematična. Pre svega, ‘dupli blokčein’ stvara konfuziju među investitorima i običnim korisnicima. Takođe može dovesti do ponovnog napada na oba blokčeina. To znači da se transakcija može ponoviti na drugom blokčeinu bez saglasnosti ili znanja korisnika, pošto je kriptografski potpis za pomenutu transakciju već zabeležen na prvom blokčeinu.

Vitalik Butein i masovni mediji

Buterin je bio suosnivač i glavni komentator u Bitkoin magazinu. Započet je kao onlajn projekat, a Vitalik i drugi suosnivač Mihaj Alisi su se zalagali za prodaju pojedinačnih članaka za bitkoine na različitim forumima, kada je finansijska situacija u magazinu bila loša. Međutim, 2012. su počeli da objavljuju i štampano izdanje, koje se često nazivalo prvom ozbiljnom publikacijom koja se bavi isključivo kriptovalutama. Poslat je svim pretplatnicima širom sveta, prodat Barnes & Noble knjižari, kao i drugim knjižarama, i objavljivan onlajn. Vitalik provodi od 10 do 20 sati nedeljno radeći na publikaciji. Vitalik je bio uključen u publikaciju do 2014. Bitkoin magazin je trenutno u vlasništvu i pod upravom BTC Media.

Vitalik je takođe doprineo Ledger-u, stručnom naučnom časopisu koji objavljuje originalne istraživačke članke o kriptovalutama i blokčein tehnologiji, koji objavljuje Univerzitetski bibliotečki sistem, Univerziteta u Pitsburgu.

Preduzeće Itirijum Alijansa (Enterprise Ethereum Alliance)

U martu 2017. godine, različiti blokčein starapovi, kompanije sa liste Fortune 500, akademici i prodavci tehnologije najavili su osnivanje Enterprise Ethereum Alliance-a (EEA), koji je u tom trenutku imao 30 osnivača. U vreme pisanja ovog teksta, u savezu postoji više od 150 članova, uključujući i ogromne svetske kompanije, kao što su MasterCard, Cisco Systems,Samsung SDS, Microsoft, Intel i mnoge druge.

Enterprise Ethereum Alliance logo

Svrha saveza je da poveže svoje članove sa stučnjacima za itirijum, kako bi učili o platformi i gradili na njoj, u cilju definisanja ‘enterprise-grade’ softvera, koji je sposoban za najsloženije i najzahtevnije aplikacije. Mnoge razlličite kompanije, koje posluju u oblastima bankarstva, upravljanja, konsaltinga, tehnologije, zabave i mnogo drugih sektora, rade sa stručnjacima za itirijum na istraživanju mogućnosti implementiranja blokčein tehnologije u svoje poslovanje.

Buterin u Kini

Uprkos čvrstom i često konfliktnom stavu kineske vlade o bitkoinu i drugim kriptovalutama, blokčein tehnologija i itrijum platforma se aktivno usvajaju od strane malih i velikih preduzeća širom zemlje. Vitalikova ličnost igra ogromnu ulogu u tom razvoju, naročito zato što je uspeo da nauči kineski za samo nekoliko meseci, koristeći aplikaciju na svom telefonu.

U Kini, itirijum se istražuje i integriše na institucionalnom nivou. Na primer, Univerzitet u Pekingu, koji je na prvom mestu među kinskim univerzitetima, stvara itirijum laboratoriju, koja će raditi na poboljšanju protokola i predmetima korišćenja aplikacija, koje će koristiti kineski lanci za snabdevanje i tržita za energiju. The Royal Chinese Mint, koji je podređena jedinica China Banknote Printing and Minting državne korporacije, eksperimentiše sa itirijumovim ERC20 token standardom i pametnim ugovorima (smart contracts) kako bi digitalizovao kineski juan. Postoje i brojne kompanije i startapovi, od kojih su neki među osnivačima EEA, koji fokusiraju mnogo resursa i ljudske snage na istraživanje i implementaciju različitih aspekata itirijum platforme.

Maja 2016. godine, 11 regionalnih berzi robe sa dodatom vrednosti, berzi kapitala i berzi finansijskih sredstava stvorile su China Ledger Alliance. U cilju utvrđivanja open source blokčein protokola, koji programeri mogu dalje da razvijaju u budućnosti, na način koji odgovara kineskim, prilično jedinstvenim, regulatornim propisima. Internet komisija Saveza za hartije od vrednosti Kine deluje u savetodavnom svojstvu, sa istaknutim članovima blokčein zajednice, uključujući Vitalika Buterina, koji rade kao savetnici.

Osim toga, Vitalik je generalni partner u Fenbushi Venture Capital, prvoj i najvećoj firmi u Kini koja isključivo investira u kompanije koje omogućuju blokčein.

Buterin u Rusiji

Osnovni koncept kriptovaluta - njihova decentralizovana priroda koju ne kontroliše pojedinac - donekle je buntovnička i protiv državna, što uvek ima tendenciju da bude prihvaćeno u Rusiji. Rusija je dom velikog broja elektronski pismenih ljudi, pri čemu je Buterin najbolji primer, uprkos tome što se preselio kad je imao 6 godina. Svi ovi faktori čine ga izuzetno uglednom i dobro poznatom osobom u Rusiji.

Avgusta 2017. godine, više od 5.000 ljudi okupilo se u Skolkovu da čuje njegov govor. Između ostalog, pomenuo je kako je Rusija jedna od tri vodeće države kada se radi o istraživanju i testiranju blokčein tehnologije, zajedno sa Engleskom i Singapurom. Moskva se ponosi jednom od najvećih grupa nodova na celoj itirijum mreži.

Vitalik je pomenuo i da je ruski predsednik, Vladimir Putin, svestan blokčeina, rekavši da to znači da je uzbuđenje oko tehnologije na vrhuncu. Buterin se susreo sa Putinom, tokom svoje posete, a neki mediji tvrde da je ovaj sastanak bio jedan od Vitalikovih razloga za putovanje. Tokom sastanka, Buterin je opisao mogućnosti za korišćenje tehnologija, koje je razvio, u Rusiji, a predsednik je, očito, podržao ovu ideju. Prethodno je objavljeno da je Putin izuzetno zainteresovan za ideju digitalne ekonomije i da Rusija trenutno istražuje mogućnosti blokčeina za digitalno praćenje robe, ličnu identifikaciju i zaštitu digitalnih vlasničkih prava.

 

Putin, Buterin and an Ether

Oktobra 2017. godine, najveća ruska banka, Sberbank, objavila je da se pridružila EEA. Pre toga, jedina ruska kompanija u alijansi je bila QIWI - pružalac usluga elektronskog plaćanja. Sberbank je već objavila da je počela da radi na saradnji sa regulatorima, ministrom ekonomije, ostalim ruskim bankama i ruskom Međunarodnom trgovisnkom komorom i da je završila testiranje na ‘pametnom’ akreditivu i garantnom pismu.

Tokom svoje posete Rusiji u avgustu 2017, Buterin je postigao dogovor sa Vladislavom Martinovim, izvršnim direktorom ruske kompanije za mobilne uređaje za komunikaciju i povezivanje, Yota Services. Dogovor podrazumeva stvaranje novog entiteta - Ethereum Russia (Itirijum Rusija) - koji će omogućiti edukaciju, događaje i arhitektonski pregled za rusku državnu razvojnu banku, Vneshtorgbank. Banka će finansirati razvoj novog centra za istraživanje blokčeina na Nacionalnom univerzitetu za nauku i tehnologiju (MISIS), čiji će razvoj takođe biti podržan od strane entiteta Itirijum Rusija. Novi centar će imati za cilj pružanje rešenja vladinim službama, sarađujući i sa vladinim i sa korporacijskim predstavnicima.

Lažne vesti o njegovoj smrti

Lažni izveštaj u kojem se navodi da je Vitalik Buterin umro u automobilskoj nesreći, 25. juna 2017. godine, prouzrokovao je da iter izgubi 4 milijarde u tržišnoj vrednosti. Priča je potekla od 4Chan sajta, mestu za postavljanje anonimnih slika i raja za trolovanje. Iako je itirijum uspeo da zadrži izgubljenu vrednost, ova podvala je istakla važnost Vitalika za platformu i celu zajednicu okupljenu oko blokčeina i kriptovaluta. Možda je, potpuna anonimnost koju su tvorci bitkoina zadržali, ipak bio pametan potez.

Sadašnjost

Ovih dana Vitalik živi u Singapuru i radi na svojoj kreaciji više nego ikad. Na samom početku, samo troje ljudi je radilo na itirijum protokolima, ali, on se nada, da će uskoro tim doći do nivoa kad će zahtevati sve manje njegovog prisustva.

Ostaje optimističan u pogledu budućnosti platforme, rekavši da je jedini ubica itirijuma - itirijum. Buterin i njegov tim se pripremaju da otvaranje novih, stabilnijih, bezbednijih i efikasnijih verzija itirijuma, navodeći skalabilnost, optimizaciju,efikasnost troškova i sigurnost kao njihove najveće izazove.

Nagrade

  • Thiel Fellowship Award, 2014. (stipendija u vrednosti od 100.000)
  • World Technology Award in the IT Software Category, 2014. (Nagrada za svetsku tehnologiju u kategoriji IT softvera)
  • Fortune 40 under 40 list (ljudi ispod 40 godina na listi Fortune 40)
  • Forbes 30 under 30 list (ljudi ispod 30 godina na listi Forbes 30)

Citati o blokčeinu i budućnosti

“Zaista sam zahvalan što imam priliku da radim u tako interesantnom i interdisciplinarnom području industrije, gde imam priliku da sarađujem sa kriptografima, matematičarima i ekonomistima, koji su istaknuti u svojim oblastima, kako bi pomogao u izgradnji softvera i alata koji već utiču na desetine hiljada ljudi širom sveta i što se, svake nedelje, bavim problemima u računarstvu, ekonomiji i filozofiji.”

                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Izvor

“Mislim da će veliki deo posledica nužno biti to što će se moć nekih od ovih centralizovanih igrača smanjiti do neke mere.”

Izvor

“Bitkoin obrađuje nešto manje od tri transakcije u sekundi. Itirijum obrađuje pet u sekundi. Uber daje 12 vožnji u sekundi. Trebaće nekoliko godina da blokčein zameni vizu.”

Izvor

“Jedna stvar, koja me je učinila optimističnim u prethodnih nekoliko godina, jeste da postoji veliko interesovanje, ne samo za kriptovalute, kupovinu itera i njegovo čuvanje, već i za stvarnu upotrebu za izgradnju aplikacija.”

Izvor

“Upravo smo probili više od 500 hiljada transakcija u danu, po prvi put. Što je, u slučaju da ne možete podeliti, nešto poput sedam transakcija u sekundi.”

Izvor