ICO, Objašnjenje

ICO, Objašnjenje
1.

Šta je ICO?

ICO je nedavno predstavljen koncept finansiranja projekata u sektoru kriptovaluta i blokčeina.

ICO je nedavno predstavljen koncept finansiranja projekata u sektoru kriptovaluta i blokčeina. ICO je skraćenica od Initial Coin Offering (inicijalna ponuda novčića). To je događaj, ponekad se naziva “crowdsale”, kada kompanija pušta u promet sopstvenu kriptovalutu u svrhu finansiranja. Obično se emituje određeni broj kripto-tokena, a zatim se ti tokeni prodaju ciljanoj publici, najčešće u zamenu za bitkoin, ali može i za tradicionalni novac (fiat).

Kao rezultat, kompanija dobija kapital za finansiranje razvoja proizvoda, a investitori dobijaju svoje akcije kripto-tokena. Pored toga, oni imaju potpuno vlasništvo nad ovim akcijama.

2.

Da li je bilo mnogo uspešnih ICO-a?

Da, ima puno primera.

Prvi projekat koji je ikada pokrenuo ICO je bio Mastercoin. Uspeo je da obezbedi bitkoine u vrednosti od 5 miliona dolara u 2013. godini prodajom svojih vlastitih tokena. Mnoge druge kompanije su pratile taj primer, kao što je Itirijum u 2014. prikupio 18 miliona dolara ili Waves u 2016. 16 miliona dolara.

ICO je dokazan i efikasan način za pokretanje kripto projekata, pod uslovom da je proizvod potreban i da postoji solidan tim za razvoj.

3.

Kako se ICO razlikuje od IPO-a?

Zaista postoje neke paralele između inicijalne javne ponude i ICO-a. Međutim, postoji nekoliko ključnih razlika.

Prvo, akcije kompanije puštene tokom IPO-a uvek označavaju udeo vlasništva u odgovarajućoj kompaniji. Ovo nije, po pravilu, slučaj sa kripto-tokenima koji se javno prodaju putem ICO-a. Kripto-tokeni se mogu koristiti za prenošenje glasačkih prava - veći udeo u tokenima daje veću glasačku snagu -

u nekim projektima, ali češće ti tokeni su upravo to - jedinice valute koje možete poslati drugim korisnicima i razmeniti za druge valute.

Druga presudna razlika je ta što je IPO snažno regulisan od strane države. To zahteva veliko učestvovanje kompanije u pripremanju papirologije pre objavljivanja akcija. To, takođe, podrazumeva teške posledice u slučaju neusklađenosti. Nasuprot tome, kriptovalutni “crowdfunding” je novina, u velikoj meri netaknut vladinim regulativama. To znači da svaki projekat može pokrenuti ICO u bilo kom trenutku sa malo pripreme i svaka osoba može da učestvuje u njemu i da uplati novac, bez obzira iz koje je zemlje. Ovo liberalno okruženje nosi nove mogućnosti i rizike u poređenju sa konzervativnim IPO-ima.

4.

Zašta su još ICO kripto-tokeni dobri?

Zavisi od konkretnog projekta. Ponekad mogu imati neke dodatne funkcije.

Jedan dobar primer je Storjcoin. Storjcoini su kripto-tokeni, koje je emitovao Storj.io tokom sopstvenog ICO-a. Sorj.io je decentralizovan “cloud storage” startap, a kada se njegov glavni proizvod pusti u promet korisnici će moći da troše Storjcoin-e na skladišteni prostor, pored toga što su u mogućnosti da ih trguju kao i svaki drugi novac. Još jedan istaknut primer je Itirijum, platforma za izgradnju decentralizovanih aplikacija svih vrsta. Kompanijski tokeni, Iteri, se aktivno koriste za održavanje rada aplikacija koje su već izgrađene na platformi.

U teoriji, tokovi ICO-a se mogu koristiti skoro za sve. Spektar mogućih upotreba zavisi od obima projekta.

 

5.

Šta ja imam od ICO-a?

Postoje mnogi mogući benefiti za učešće u ICO-u. Jedan očigledan je: pomažete kompaniji da pokrene svoj proizvod. Postoji i mogućnost da ostvarite profit prodajom ICO tokena nakon što ih kupite.

Kao i kod Kickstarter-a, glavni cilj svakog učesnika ICO-a je da pomogne u finansiranju projekata koji oni lično smatraju zanimljivim i privlačnim. Međutim, postoji dodatna prilika da ostvarite profit u tom procesu.  

U većini slučajeva, kripto-tokeni emitovani tokom ICO-a se prodaju po fiksnoj ceni denominovani u bitkoinu ili američkom dolaru. Cena nije podržana ničim osim zajedničkom verom u razvojni tim da će u budućnosti pustiti u promet gotov proizvod, pa je s tim u vezi obično jako niska. Nakon što se projekat razvije i pokrene, vrednost tokena obezbeđuje stvarni, radni proizvod. I to skoro uvek dovodi do povećanja cene. Kada se to desi, originalni sponzori mogu prodati svoje tokene za značajan profit.

Na primer, tokom Itirijumovog ICO-a u 2014. godini, tokeni su prodati po ceni od 0,3 do 0,4 dolara po tokenu. Nakon što je glavna platforma projekta puštena u rad u julu 2015. godine, cena svakog tokena je porasla, dostigavši čak 19,42 dolara u jednom trenutku. To znači da su neki od najsrećnijih učesnika imali povraćaj uloženog od preko 6.000%.

Međutim, trebalo bi imati na umu da ni jedan profit nije zagarantovan. Kampanja ICO-a može propasti i u tom slučaju će svi doprinosi biti vraćeni njihovim pošiljaocima. Čak i ako uspe, postoji šansa da programeri neće moći da isporuče konačan proizvod, a cena tokena neće nikad ići gore. Ovo je rizik koji svi učesnici ICO-a moraju da uzmu u obzir kada odluče da doprinesu bilo kojoj kampanji.   

6.

Gde mogu pronaći više projekata koji su pokrenuli svoje ICO-e?

Postoje platforme koje su posvećene procesu što lakšeg pronalaženja i pristupanja ICO kampanjama. To su Waves, ICO Bazaar i naš vlastiti ICO Calendar.

Mnogi blokčein projekti pokreću svoje ICO-e na svojim veb stranicama. Ova praksa je u mnogim slučajevima skoro pa optimalna, jer dovodi do ograničene izloženosti kampanje: nije lako privući puno ljudi bez pomoći.

Zbog toga su ljudi počeli da kreiraju platforme, koje objedinjuju kampanje različitih ICO startapa, poput Kickstarter-a ili Indiegogo za projekte koji nisu zasnovani na blokčeinu. Ironično, neke od ovih platformi su takođe finansirane preko sopstvenih ICO-a. Ovde su neki od njih:

  • Waves
  • ICONOMI
  • State of the Dapps (zasnovan na itirijumu)
7.

Da li će vlasnici projekta pobeći sa mojim novcem?

Garancije su ili male ili ne postoje, zavisno od zemlje. Međutim, većina kompanija koje su pokrenule svoje ICO kampanje nameću sebi ograničenja kako bi osigurale dovoljno poverenja i transparentnosti za saradnike.

Najraniji ICO-i su bili improvizovani po svojoj prirodi, uz malo pravila ili ograničenja. Ubrzo su vlasnici blokčein startapa shvatili da u nedostatku državnih propisa oni imaju obavezu da uspostave uslove koji će osigurati dovoljno poverenja u zajednici i (dodatno) dovoljan priliv doprinosa.

Ovo je rezultiralo brojnim samo-ograničenjima. Ovo su neka od njih:

  • Čuvanje doprinosa članova zajednice u “escrow” novčanicima. Da bi pristupili sredstvima uskladištenim u “escrow” novčanicima, vlasnicima je potrebno nekoliko privatnih ključeva. Jedan od ključeva je obično u vlasništvu treće strane koja je od poverenja i koja nije uključena u razvoj projekta.
  • Uspostavljanje pravnog lica za kompaniju i dokumentovanje skupa uslova ICO-a.

Bacite pogled na ICO kompanije Humaniq, koji je dobar primer dobro osmišljene kampanje. Detaljno pismo o namerama (whitepaper) i mapa puta, jasno definisani ciljevi projekta, komentari nezavisnog stručnjaka i činjenica da su se programeri odlučili da otkriju svoje identitete - to su sve znaci legitimne kampanje.

8.

Kako prepoznati moguću ICO prevaru?

Postoji nekoliko znakova potencijalno lažnih ICO projekata: anonimni programeri, nedostatak “escrow” novčanika i nejasni i nerealni ciljevi su među najznačajnijim.

Kriptovalutna zajednica je morala da se bavi brojnim kampanjama prevarantskih ICO-a tokom proteklih nekoliko godina. Postoje neke “crvene lampice” koje su uobičajene za većinu ovakvih kampanja, a njihovim otkrivanjem možete izbeći potencijalno opasne kompanije:

  • Programeri projekta su ili anonimni ili nepoznati široj zajednici. Ako se ljudi koji stoje iza ICO-a ne predstave, verovatno će se osećati sigurnije tokom izvršavanja prevare.
  • Nema “escrow” novčanika za doprinose. Ako su svi ključevi saradnika koji su donirali koncentrisani u rukama vlasnika projekta, ništa ih ne sprečava da pobegnu sa novcem.
  • Nerealni/nejasni ciljevi. Kada projekat nema jasnu, realističnu mapu puta, to znači da ljudi koji stoje iza njega ne znaju šta rade, u najboljem slučaju. U najgorem slučaju, nije ih briga jer zapravo neće raditi ništa.     
  • Nedostatak transparentnosti. Danas, prikazivanje faza radnog procesa vašeg projekta publici se smatra standardom u sektoru kripta. Ako programeri ne objavljuju šifre kodova, demo/beta verzije svog proizvoda, druge vrste izveštaja o njihovom napretku, moguće je da nemaju ništa za prikazivanje.

Ako ste pronašli ICO kampanju koja prikazuje bilo koji od gorenavedenih znakova ili kombinaciju više njih, najbolje je izbeći bilo kakav doprinos (ulaganje) u isti.