Kada će bitkoin dostići masovno prihvatanje i da li je to moguće

Masovno usvajanje je česta tema diskusije između članova bitkoin zajednice. Skoro i ne postoji neslaganje o tome da će bitkoin na kraju postati mejnstrim i da će to biti velika stvar. Veća baza korisnika otvara sve više i više šansi za biznis, povećava potražnju za bitkoinima i po analogiji njegova cena raste. Takođe, to povećava šanse biznismenima da omoguće plaćanje bitkoinima u njihovim radnjama i donosi još bezbroj drugih pogodnosti za učesnike na tržišu.

Međutim postoji širok spektar različitih mišljenja što se tiče pitanja o tome kako se može dostići masovno usvajanje, koji faktori trenutno ometaju usvajanje i da li bitkoin uopšte može postati svakodnevni novac.

Ako se vratimo u prošlost, na kraj 2013. godine, kada su kriptovalute po prvi put doživljavale medijsku pažnju, zajedno sa rastom u ceni, neki su očekivali da će bitkoin postati svetski prepoznat u narednih nekoliko godina.

Do sad je sigurno to da predviđeno masovno usvajanje bitkoina nije još stiglo. Bitkoin neće umreti uprkos tome što su vas neki kritičari naveli da verujete u to. Pitanje onda ostaje, kada se prepoznavanje bitkoina na globalnom nivou može očekivati i šta ga je do sad sprečavalo u tome?

Faktori koji utiču na prihvatanje bitkoina mogu se ugrubo svrstati u tri grupe: tehnološki, psihološki, utilitaristički. Pogledajmo kakav je progres napravljen u ova tri pravaca do sada i šta je ostalo da se uradi.

Tehnološke prepreke usvajanja

Tehnološki parametri valute su njeni osnovni ograničavajući faktori. Bitkoin može imati najbolje slučajeve primene i perfektnu reputaciju, ali ako se ti brojevi jednostavno ne uklapaju globalnoj publici, nikada neće porasti izvan skale od niše eksperimenta.

Dve najpopularnije teme o kojima se diskutuje je ukupna količina novčića i kapacitet transakcija.

Jedna od osobina koje definišu bitkoin je limit na ukupnu količinu novčića: Nikada neće biti više od 21 milion bitkoina u opticaju. Ranijih godina neki ljudi su mislili da 21 milion novčića nije ni izbiliza dovoljno da bi bitkoin služio kao održiva valuta za svetsku publiku.

Šta ovi ljudi nisu uzeli u obzir je to da kao i dolar ili bilo koja druga valuta i bitkoin je deljiv. Najmanja nedeljiva jedinica u bitkoin sistemu je 1 satoši što iznosi sto milioniti deo Bitkoina.

Osvrnimo se na brojke ovde. Približna količina dolara koja je trenutno u opticaju na svetu, uključujući tu keš, štedne račune i depozite je otprilike 10,5 triliona dolara ili izraženo u najmanjoj nedeljivoj jedinici, 1.05 kvadriliona američkih centi. Ovo je u stvari manje od trenutne količine satošija koja je u opticaju i iznosi približno 1,6 kvadrilion satošija.

Jasno je da je stvarna količina novčanih jedinica bitkoina uporediva sa najvećim fiat valutama na svetu, koja bi trebalo da bude sasvim dovoljna.

Ali kapacitet transakcija je realni problem.

Opisali smo problem nedovoljnog kapaciteta bitkoina detaljno u odvojenom članku, ali ovo je kratka priča. Bitkoin je usko grlo koje ograničava količinu transakcija koje mogu biti obrađene svake sekunde.

Taj limit je diktiran od strane trenutne maksimalne veličine bloka koja iznosi 1 megabajt. Svaki blok je skup transakcija koje su se desile u toku poslenjih 10 minut. Postavljajući limit od 1 MB na veličinu bloka, to se prevodi na oko tri do maksimum sedam transakcija po sekundi.

Ovaj kapacitet je zanemarljiv u odnosu na postojeći novčani sistem, kao što je keš koji očigledno ima efikasno neograničene kapacitete ili na Visa/Master kartice koje su sposobne da obrade deset hiljada transakcija svake sekunde.

Šta čini ovaj problem još gorim je činjenica da ne postoji jasno rešenje na vidiku za to. Trenutno postoje dve glavne ponude koje se međusobno takmiče SegWit i Bitcoin Unlimited i nijedno od te dve ponude nema dovoljnu podršku da bi bila primenjena.

Ovo je glavni faktor koji sprečava bitkoin da ikada postane opšteprihvaćen. Trenutno ne može tehnički poslužiti kao usluga za globalnu publiku i ne može da se takmiči sa ostalima po pitanju brzine transakcije i taksi, zbog toga će problem skaliranja morati pre ili kasnije da se reši. Pretpostavimo da se to popravi i bacimo pogled na ostale faktore koje utiču na prihvatanje bitkoina širom sveta.

Nedostatak utilitarističkih vrednosti

Sledeća grupa faktora su praktični . Čak i ako šira publika može svakodnevno da koristi bitkoin to ne znači da treba to da uradi. Stvarna stopa prihvatanja zavisi od toga koliko alata bitkoin nudi u odnosu na druge forme novca.

Vrednovanje utilitarističke vrednosti bitkoina je pomalo nezgodno jer efikasnost kriptovaluta nije jednoobrazna i zavisi od svoje određene funkcije koje obavlja.

Na primer, bitkoin radi sjajno u korist internacionalne doznake. Slanje novca preko granice pomoću konvencionalnih metoda je previše naporno. Kao prvo zbog toga što i pošiljalac i primalac treba da imaju svoje bankovne račune. Što već može biti nemoguć zadatak u nekim regionima bez prisustva bankarskim i finansijskim sistemima kao što su na primer Severna i Centralna Afrika.

Ako ugovorne strane imaju pristup bankama one još uvek moraju da čekaju nekoliko dana i plate bezobrazne takse od 30-50 dolara pre nego što novac prođe preko.

Uporedimo to sa bitkoinom kod koga je jedini uslov da bi se novac poslao ili primio internet pristup. Treba još dodati da su takse u visini od nekoliko centi do samo nekoliko dolara što zavisi od zagušenja mreže.

Sa druge strane, kao sredstvo plaćanja bitkoin ima svoje nedostatke. U većini slućajeva ne možete direktno da potrošite svoje bitkoine na nešto što želite.

Postoje nekoliko velikih kompanija koje podržavaju bitkoine na njihovim onlajn prodavnicama. To su Microsoft, Overstock, Dell, Tesla, Steam i drugi. To je uglavnom omogućeno preko posredničkih platnih procesora kao što su CoinBase i BitPay.

Razni rešenja za prodavce nude kompanije kao što su Coinify, CoinKite i CoinBase. One dozvoljavaju svakoj prodavnici da počnu da nude bitkoine za njihovu robu.

Trenutno postoje 9000 takvih prodavnica širom sveta, ali ovo je još uvek jako daleko od toga da samo ušetamo u obližnju prodavnicu i da kupimo namirnice sa bitkoinima.

Opet ovi brojevi čak ni izbiliza nisu kao oni koje vidimo kod 40 miliona radnji koje primaju bankarske kartice. Međutim prihvatanje od strane prodavaca se postepeno povećava.

Najverovatnije će postepeno bitkoin biti sve više prihvaćen na raznim mestima širom sveta kad opšta javnost počne da traži da plaća koristeći PoS kriptovalute.

U međuvremenu važno je da se napravi uvod u bitkoin što je moguće bolje shvatljivim za korisnika koji se prvi put susreće sa njim. Proces kupovine bitkoina može biti značajno zbunjujući tako da produkcija uputstava za korisnike može odigrati bitnu ulogu da bi bitkoin postao još više prihvaćen.

Percepcija javnosti

Psihološki faktori su dugoročno gledano veoma važni. Oni se najviše odnose na percepciju javnosti o bitkoinu i načinu na koji je kriptovaluta prihvaćena od strane mejnstrim medija.

Većina onih koji ne koriste bitkoin imaju puno ustanovljenih zabluda o bitkoimu što ih odvraća da ga isprobaju. Neke od ovih zabluda su rezultat zabluda koje stvaraju mediji ili ljudi koji ne razumeju činjenice, dok su ostale zasnovane na zastarelim informacijama.

Nedostatak zaštite potrošača, velike asocijacije sa crnim tržištem i sajber terorizam, velika nestabilnost deviznog kursa su samo neke od ideja koje su duboko usađene u umove šire javnosti što ih sprečava da se zainteresuju za bitkoin.

Bitkoin je inovativna tehologija, čak i revolucionarna. Njegova slika je ukaljanja predrasudama o tome kako novac treba da izgleda. Čak i činjenica da ne možete fizički da držite bitkoin je kod nekih sprečavajući faktor.

Ako kriptovalute ikada postanu mejnstrim, ove zablude bi trebalo da budu razbijene od strane PR kampanja. Treba da bude objašnjeno na primer to da nedostatak zaštite potrošača je osobina koja proističe jer ne postoji centralizovana institucija i kao takva je neophodna žrtva.

Bitkoin je isto toliko kriminalan novac kao i keš lako se može koristiti za crno tržište isto tako jednostavno. Čak i nestabilnost koja je bila ogromna u prethodnim godinama je sada najniža ikada i ta teza se već neko vreme održava.

Konačna presuda (do sada)

Jasno je da trenutno postoje mnoge prepreke na putu bitkoina ka mejnstrimu i neke od njih će biti teže prevazići nego ostale. Među najkritičnijim problemima je problem skaliranja transakcija, barijera ulasku koja proističe iz relativno velikog znanja potrebnog za bitkoin i iskrivljen javni imidž.

Međutim prognoze su optimistične. I broj dnevnih transakcija i cena bitkoina je ravnomerno rastao do značajnih nivoa uprkos svim krahovima na tom putu. Jasno je da postoji dovoljno odlučnosti i entuzijazma u bitkoin zajednici da održi trenutnu pozitivnu dinamiku i ubuduće.

Nastavak trenutnog ravnomernog zdravog rasta može biti rešenje za to šta bitkoinu treba. Najverovatnije je da će za 5 do 10 godina pola sveta znati šta je bitkoin,a da to nećemo ni primetiti.


Pratite nas na Facebooku