Agencija Evropske Unije savetuje finansijske institucije kako se nositi sa Blokčeinom

Evropska mreža i agencija za zaštitu podataka, u daljem tekstu ENISA, nezavisna vladina agencija koja služi evropskoj komisiji i državama Evropske Unije, objavile su dokument o Blokčeinu da bi pomogli bankama i drugim finansijskim institucijama u razvoju i primeni Blokčein tehnologije.

U suštini cilj ENISA je da uspostavi osnovne putokaze ili strategiju koje firme treba da slede u procesu primene blokčein tehnologije sa partnerskim firmama.

Trenutno većina finansijskih institucija i bankarskih grupa gledaju na razvoj i primenu blokčeina kroz partnerstva sa Blokčein startapovima kao što su R3CEV, AXONI i Ripple. U saradnji sa takmičarskim institucijama banke rade u konzorcijumima kao ekosistemima gde banke međusobno sarađuju da obezbede međubankarsku i prekograničnu Blokčein finansijsku mrežu.

Bezbednost

Tokom protekle dve godine, uprkos preko jedne milijarde dolara potrošenih na godišnjem nivou za finansiranje Blokčein projekata i operacija, Blokčein i tradicionalne finansijske industrije izborile su se da vide pojavu komercijalno uspešnog Blokčeina. Iako su mnoge banke tvrdile da će efektivno testirati tehnologiju, one nisu bile u stanju da iskoriste Blokčein tehnologiju tako da pomogne optimizaciji poslovanja u korist prosečnog potrošača.

Dva ključna problema se pojavljuju kad banka Ili druga finansijska institucija pokuša da primeni blokčein tehnologiju. Prvi je problem bezbednosti jer su banke fokusirane na razvoj dozvoljenih mreža gde administratori imaju ovlašćenje da izmene tansakcije. Dozvoljene ili centralizovane karakteristike bankarskih Blokčein platformi dovodi do ozbiljnih bezbezdnosnih problema koji ne mogu biti rešeni bez kopiranja verodostojnih kriptografskih sistema pronađenih u kriptovalutama kao sto su Bitkoin i Monero.

Suzan Meklin, zastupnik Morison &  Forester LLP, kaze:

“Iako interesovanje za Blokčeinom ne prestaje, firme su svesne potencijalnih rizika koji treba da se reše pre nego što se usvoji tehnologija, posebno imajući u vidu regulatornu prirodu čitavog sektora i potencijalnu veličinu i obim transakcija koje bi mogle biti procesuirane; bezbednost  i dalje ostaje ključni problem.”

Regulacija

Drugi problem se razvio oko sukoba banaka i regulatora. Posmatrajući sve industrije finansijska industrija je najverovatnije najkomplikovanije regulisano tržište. Da bi banka mogla da dobije odobrenje za raspoređivanje novih tehnologija koje će podržavati čitav bankarski sistem mora da prođe ozbiljan proces licenciranja i verifikacije.

“Pored fokusa na pranje para i načine prevara, izveštaj postavlja pitanja kompatibilnost protokola i zakonskih odredbi i alata za sprovodjenje i poštovanje privatnosti. Konkretno, preporučuje industriji finansijskih usluga u saradnji sa regulatorima da definiše šta treba da se drži u tajnosti kako bi ostali u skladu sa regulatornim zahtevima,” dodaje Suzan Meklin.


Pratite nas na Facebooku