Da li su međunarodne sankcije nova šansa za bitkoin?
Prijavi se

Mnogi učesnici u kripto prostoru žele da što pre zaborave 2018. godinu, koja je bila kobna za najveći broj “investitora amatera” koji su mislili da će da naprave veliki novac preko noći. Najveća kriptovaluta bitkoin je više od pet puta izgubila u vrednosti, na početku prošle godine se trgovala na nivou od 20.000 dolara, dok je danas vrednost ispod 4.000 dolara. Dobra vest je da to nije uticalo na svetsku ekonomiju, prenosi Sputnik.

Arsenije Pojarkov, generalni direktor ruske kompanije za korporativno osiguranje “SB Top time”, smatra da nema mesta optimizmu i da bi bitkoin u najskorijem periodu mogao da padne na nivo od 2.000 dolara, a to bi dovelo do zatvaranja mnogih “farmi” za rudarenje bitkoina, što bi uticalo na svetsko tržište. Da bi se rudarenje bitkoina uošte isplatilo, potrebno je da vredi više od 5.000 dolara. Zbog trenutnog stanja na tržištu britanci i kinezi su stopirali svoje mega projekte izgradnje kompleksa za rudarenje kriptovaluta, a velike svetske korporacije su preusmerile svoje poslovanje na druge poslove.  

Međutim, bitkoin je pronašao jednu sasvim drugačiju nišu, a reč je o finasijskim transakcijama između Kine i Rusije, pogotovu u svetlu novonastalih komplikacija i porasta troškova prilikom slanja novca. Naime, još sredinom 2017. godine gotovina je praktično nestala prilikom obavljanja transakcija na relaciji Rusija - Kina, a roba je uprkos tome nastavila da ide. Postavlja se pitanje: Gde je nestala gotovina?

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je u avgustu 2018. predložio zemljama koje se suočavaju sa sankcijama poput Irana, Turske i Rusije da počnu sa poslovanjem u svojim nacionalnim valutama i na taj način sugerisao da su odbrojani dani američkom dolaru kao međunarodnoj rezervnoj valuti.

Donald Tramp je verovatno bio najsrećniji kad je ovo pročitao, a evo i zašto:

Ekonomista sa Jejla, Robert Tifin, je pedesetih godina prošlog veka objasnio da ako je neka nacionalna valuta međunarodna rezervna valuta, neće imati izbora nego da pokrene deficit tekućeg računa koji predstavlja trgovinsku razmenu, odnosno komponentu platnog bilansa države. Ukoliko se pronađe zamena, kao što je dolar zamenio funtu dvadesetih godina prošlog veka, veća je verovatnoća da bude trgovinskih viškova, što je Tramp rekao da želi.

Razlog je jednostavan: sve nacije koje se bave trgovinom moraju da akumuliraju dolare kako bi ih koristili u međusobnoj trgovini. Na primer, kada Kina kupi naftu od Irana, ona plaća u američkim dolarima. To znači da više dolara izlazi iz SAD nego što ulazi i tako stvarate veliki deficit tekućeg računa.

S druge strane, dolar kao međunarodna rezervna valuta stvara nešto što možemo da nazovemo “monetarni danak”, a to je ono što američka Vlada zarađuje tokom te fluktuacije dolara u inostranstvu. Štampanje novca gotovo da ništa ne košta, a Rusija, Kina i svi ostali plaćaju robe i usluge tim novcem.

Postojali su napori da se dolar zameni kao rezervna valuta. Kina je čak okrivila međunarodnu ulogu dolara kao jedan od uzroka finansijske krize 2008. Problem je što ni jedna druga valuta nije dobra zamena.

Šta se promenilo? Dolar se koristi kao oružje. Kada je Tramp nametnuo dodatne sankcije Iranu, upozorio je da će svaka kompanija koja posluje sa irancima u dolarima takođe biti podvrgnuta sankcijama. Nekoliko ruskih kompanija je pod takvim sankcijama SAD.

Iako je to nešto drugačiji problem, Turska je ljuta zbog Trampovog udvostručavanja tarife na uvoz čelika, zbog čega se turska lira “srozala” u odnosu na dolar. To je izazvalo stampedo investitora sa brojnih foreks tržišta u razvoju.

Lavrov je u poseti Turskoj rekao tokom konferencije za novinare da su “jednostrane mere izvršenja nelegitimne u međunarodnim odnosima”, pozivajući se na američke sankcije.“ Jedan od načina da se suprotstavimo ovim nelegitimnim preprekama i ograničenjima je da možemo da koristimo nacionalne valute u našoj bilateralnoj trgovini”, dodao je Lavrov.

Lavrov je rekao da Rusija već koristi lokalne valute u trgovini sa Kinom i Iranom i da brojne druge zemlje razmišljaju da učine isto. Kina je bila aktivna u uspostavljanju trgovinskih sporazuma u svojoj valuti, juan renminbiju.

“Čvrsto verujem da će zloupotreba uloge koju američki dolar igra kao međunarodna valuta na kraju rezultirati podrivanjem njene uloge”, rekao je Lavrov. “Sve veći broj zemalja - čak i onih koje nisu pogođene američkim sankcijama - se sve više drži podalje od dolara i oslanja se na pouzdanije partnere koristeći vlastitu valutu”, prenosi Glas Moskve.

Dok je Lavrov možda u pravu, upotreba nacionalnih valuta nije omasovljena. Da li će trgovci u Kini, na primer, biti zadovoljni time što će vrednost turske lire biti mnogo manja u trenutku kada roba stigne na odredište?

Možemo uzeti primer engleskog jezika koji je postao zajednički jezik svih u međunarodnom poslovanju. Iako to ne vole, često ćete čuti kineske poslovne ljude koji u komunikaciji sa svojim nemačkim ili francuskim kolegama pričaju na engleskom. Isto važi i za dolar: on je siguran, pouzdan i lak za razmenu.

Dakle, iako bi predsednik Tramp voleo da ima niži trgovinski deficit sa dolarom koji više nije međunarodna rezervna valuta, to se verovatno neće dogoditi u skorije vreme.    

Međutim, tržišta su se jednostavno preorjentisala na slanje novca putem kriptovaluta, objašnjava Pojarkov za Sputnik. Njihova nestabilnost po pitanju vrednosti se ne odražava u velikoj meri na ove transakcije budući da celokupan proces prebacivanja gotovine u kriptovalute, zatim slanje te valute i potom ponovno prebacivanje u gotovinu zahteva svega nekoliko minuta.

Kao rezultat ovih brzih transakcija minimalizuje se rizik od gubitka zbog kursnih razlika, što je dovelo do toga da se takve transakcije vrše na dnevnom nivou u multimilionskim iznosima. Jedini problem kod tih transakcija je u tome da ima dosta onih koje spadaju u sivu zonu ekonomije.

Pojarkov ističe da se, uprokos padu vrednosti, upravo zbog ovih mogućnosti tržište kriptovaluta učvrstilo i razvilo. Postoje države koje su omogućile građanima da plaćaju porez putem kriptovaluta.

“Kriptovalute nikada nisu imale sve forme i funkcije koje ima gotovina, ali su izuzetno dobre kada je reč o finansijskim transakcijama. Stoga, ne treba očekivati da će tržište kriptovaluta propasti, štaviše, možemo očekivati da procveta i to u novom sjaju”, ističe Pojarkov.

“Vlada Rusije planira da uloži skoro 470 milijardi dolara svojih rezervi u bitkoin”, kaže Vladislav Ginko, član vladinog ‘think-tanka’, “očekujem da će uložiti najmanje 10 milijardi dolara u prvom kvartalu ove godine”. On smatra da je vlada primorana da u procesu diversifikacije finansijskih rezvervi doda i bitkoin, pošto je Rusija primorana američkim sankcijama da odbaci obveznice američkog Trezora i preuzme svoje dolare. Ruska vlada ne bi bila u mogućnosti da otvori račun na nekoj kripto berzi, tako da investicioni planovi mogu uključiti kreiranje “kriptovalute posrednika” koja bi mogla da se zameni za bitkoin. Novu kriptovalutu bi mogao da ponudi broker kao što je državna Sberbanka i ponašala bi se kao uslužni token (utility token).

Borba za ovo tržište kriptovaluta tek predstoji, odnosno u domenu obavljanja transakcija — ta borba zapravo još uvek nije ni počela. „I dok se svet i dalje bavi dolarom, valutom koju podržava i na kojoj je bazirana čitava svetska ekonomija, kriptovalute samo skupljaju svoju snagu“, zaključuje Pojarkov.