Bezbednost vaših bitkoina je pretežno vaša odgovornost

Krađa je postala jedna od najvećih boljki internet generacije. Povrede podataka i krađa identiteta su česta pojava. Mnogo je slučajeva hakovanja bitkoin novčanika... Da li postoje načini da se konačno spreči hakovanje wallet-a? Da li postoji bilo koji način da se povrate ukradena sredstva? Da li su menjačnice dužne da nadoknade bitkoine ukradene sa wallet-a?

Svaki wallet provajder i menjačnica uvek podsećaju vlasnike wallet-a na značaj preduzimanja nekad sasvim osnovnih, a u drugim slučajevima i sofisticiranijih mera zaštite svojih sredstava. Oni nude sisteme zaštite wallet-a, ali ostaje na vlasnicima da osiguraju da su wallet-i bezbedni.

Ipak, iz raznih razloga, bezbednosni propusti se dešavaju, a nekima su i sva sredstva ukradena. Većina korisnika koji su bili u takvoj situaciji, nisu znali ni šta da rade. Što nas dovodi do pitanja:

Šta raditi kada je vaš wallet hakovan?

Menadžer iz kompanije za hardverske wallete, koji želi da ostane anoniman, odgovorio je na gore pomenuto pitanje:

“Pa, ukoliko je hakovan korisnički nalog i lozinka, a korisnik nije koristio 2-faktor autentikaciju, onda on nije u poziciji da krivi menjačnicu, ali smatram da on makar treba da uradi blockchain analizu.“

Ova analiza može otkriti da li su koini prošli kroz određenu menjačnicu, a onda treba slučaj prijaviti policiji, budući da većina menjačnica sarađuje sa vlastima.

Izvor je nastavio rečima:

“Hakovanje je kriminalni prekršaj u većini jurisdikcija, tako da takve slučajeve treba prijaviti policiji.“

Koje su šanse da se ukradeni bitkoini povrate?

Roman Mandeleil, CEO i osnivač ether.camp, izjavio je da u istoriji bitkoina 99% ukradenih sredstava nikada nije povraćeno.

Na pitanje, šta je neophodno preduzeti kako bi osigurali bezbednost imovine, on je odgovorio:

“Ne dajte vaš privatni ključ nikome, ni osobi, ni sajtu, čuvajte ih enkriptovane na vašem ličnom domenu, to bi bilo dovoljno sigurno.“

CoinTelegraph je tražio mišljenje bitkoin advokata Dmitrija Mačihina. On je odgovorio:

“Nažalost, ovaj problem nije rešiv u ovom trenutku. Ukoliko je neko ukrao vaš ključ i napravio ilegalne transakcije bitkoinima, jedini put do pravde je podnošene žalbe policiji i drugim vlastima sa svim poznatim informacijama. Skoro u svakoj zemlji postoji posebno policijsko odeljenje koje je zaduženo za visoko tehnološki kriminal. Ne znam za primer kada su sredstva oštećenog vraćena, ali u svakom slučaju morate imati pozitivan pristup. Slobode koje kriptovalute pružaju njihovim korisnicima, ostavljaju ih ranjivijima.“

Džoel Kano iz Mexican Bitcoin Exchange, smatra da je odgovornost podeljena između korisnika i menjačnice. Menjačnica mora da prati procedure i primeni najnovije tehnologije kako bi sprečila ovakve događaje, a sa druge strane, korisnici moraju pravilno da primene odgovarajuće procedure i tehnologiju, kao što su multi sig, 2-FA i drugi. Prema Džoelu  - suština je u prevenciji.

Na pitanje da li povraćaj ukradenih sredstava zavisi od sposobnosti menjačnice da uđe u trag hakerima, Džoel je odgovorio:

“Ne nužno. Pretpostavljam da ima više scenarija, a odgovornost zavisi od toga gde je proboj načinjen. Korisnici i menjačnice moraju zajedničkim snagama da deluju, jer je u pitanju borba protiv hakera, a ne između menjačnice i korisnika.“

Kontaktirali smo Aleksandra Matanovića, direktora bitkoin menjačnice iz Srbije – ECD.rs, a on je izneo svoje mišljenje na ovu temu:

“Naravno, prevencija je najvažnija stvar! Menjačnice bi trebalo da sarađuju sa korisnicima kako bi bitkoini bili što sigurniji. Međutim, problemi se dešavaju. Postoje 2 tipa problema:

Prvi slučaj je kada je hakovan korisnički nalog. U tom slučaju, i korisnik i menjačnica mogu biti krivci. Dokle god se menjačnica i korisnik slažu čija je krivica, ne bi bilo problema pri odlučivanju ko će snositi gubitke. Nezgodno je kada obe strane krive suprotnu za hakovanje. Ko ima poslednju reč u tom slučaju? Ili kome da se korisnik požali kako bi povratio svoje koine? Nažalost, u mnogim slučajevima korisnici mogu imati mnogo problema sa povraćajem koina, čak i ako nije njihova krivica. Stvar postaje još gora u slučaju da korisnik nije iz zemlje u kojoj je menjačnica registrovana.

Drugi slučaj je kada je hakovana platforma menjačnice. U tom slučaju nema sumnje čija je krivica, ali ostaje pitanje da li menjačnica ima dovoljno sredstava da nadomesti gubitke korisnicima (kao što je to Bitstamp uradio pre godinu dana), ili nema dovoljno sredstava (kao MtGox pre 2 godine). Korisnici mogu da se žale, čak mogu i pokrenuti pravne postupke, mogu dobiti na sudu, ali, ukoliko je menjačnica bankrotirala, jednostavno ne postoje sredstva kojim bi se nadomestili gubici. Tu je problem nepostojanja zakona. Kada banka propadne, postoji centralna banka koja štiti korisnike od gubitaka. Ukoliko bitkoin menjačnica propadne, nema ko da se umeša i spase korisnike.

Na zakonodavcima je da definišu pravila za sve strane koje su uključene... koje su obaveze menjačnica i korisnika, kako menjačnice da štite svoja sredstva itd. Dok se to ne desi, čuvanje sredstava na menjačnicama je rizično i ljudi bi trebalo da paze. Treba pažljivo birati menjačnicu, čitati T&C (Terms and Conditions – uslove korišćenja), preduzeti neophodne bezbednosne mere i naravno, držati onlajn samo ono što možete priuštiti da izgubite.“

Menjačnice moraju preduzeti bezbednosne mere za zaštitu svojih klijentata. Međutim, neminovna je odgovornost na vlasnicima wallet-a da sami obezbede sigurnost svojih sredstava preduzimanjem odgovarajućih koraka.


Pratite nas na Facebooku