Autor: Marko Mihajlović

Iako umetnost i tehnologija nisu reči koje često koristimo u istoj rečenici, sve veća primena blokčeina pokazuje da ovo možemo da promenimo. Naime, sa početkom ovogodišnjeg umetničkog sajma u Majamiju, blokčein i kripto entuzijsti su dobili priliku da diskutuju o rastućem uticaju blokčeina na tržište umetnosti.

Na koji način su umetnost i blokčein povezani?

S obzirom da se blokčein uglavnom koristi isključivo u IT industriji, postavlja se pitanje, kako je blokčein uspeo da zakorači u svetu umetnosti? Kako je vreme teklo, tako je i umetnost napredovala. Broj umetnika se povećao, a sa tim je raslo i tržište, koje je progresivno imalo veće potrebe. Ali pored napretka nastaju i problemi, tako da je pitanje autorskih prava i falsifikata pravilo značajnu glavobolju učesnicima ovog sektora.

Pošto je blokčein poznat kao vrsta transparentnog rešenja, ljudi su ubrzo počeli da ga primenjuju u svetu umetnosti. Umetnici su uspeli da obezbede dokaz vlasništva (PoS), kolekcionari su uspeli da se odbrane od falsifikata, a čak su i investitori dobili mogućnost da kupuju akcije umetnina uz pomoć kriptovaluta.

Ali kako je blokčein uspeo da održi umetnost transparentnim? Ceo proces počinje tako što se umetnički rad sertifikuje sa tokenom na blokčein mreži. Nakon što neko napravi transakciju i kupi rad (ili deo njega), u istom trenutku se prebace i tokeni. Na ovaj način, istorija transakcija će biti javno dostupna na distribuirani registar koga svako može da vidi.

O čemu se diskutovalo tokom sajma umetnosti u Majamiju?

Tokom ovog događaja, milijarder, kolekcionar i blokčein entuzijsta Adam Linderman je održao “Umetnost blokčeina” događaj. Tokom događaja, održana je diskusija o sveprisutnom uticaju ove tehnologije na tržište umetnosti, koja vredi više milijardi dolara. Jedna od glavnih stavki tokom diskusije bila je tokenizacija.

Tokenizacija bi mogla da učini jedan umetnički rad dostupnim za kupovinu za više investitora, uz pomoć fraktalizacije. Ova dva procesa su opisana kao “očita sledeća dva koraka” za upravljanje umetničkim sredstvima, prema rečima Linderman-a. On je takođe primetio način na koji se vrednost pravi u kripto sektoru kao i u umetnosti.

Umetnost može da se pretvori u novu klasu imovine tako što se “udruženo promoviše u ove veoma skupe stvari.” Prema njemu, “umetnost je već kriptovaluta u ovom trenutku”, s ozbirom da je vrednost umetnina definisana isključivo od strane tržišta i može se lako preneti širom sveta.

U drugom događaju pod nazivom “Art Decentralized”, iznošena su slična mišljenja. Osnivač i izvršni direktor Blockchain Art Collective-a, Džakelin O’Nil, objasnila je da blokčein može da poboljša poverenje u sektoru umetnosti tako što se uvode pametni ugovori i enkripcija podataka. Prethodno pomenuta kompanija već nudi ove usluge tako što koristi pomenute funkcije kao način da se osigura i dokaže vlasništvo umetnina. Da li će veza između blokčeina i umetnosti da se produbi u budućnosti? Uz pomoću povećanja popularnosti tokenizacije i ponovnog buđenja kripto tržišta, sigurno hoće.