Da li je blockchain nedostajuća karika ka internetu stvari (Internet of things)?

Ekonomije potroše mnogo novca na infrastrukturu. Ipak, mnoge infrastrukture leže u stanju mirovanja i neiskorišćene. Velike industrijske mašine, medicinska oprema, pa čak i luke i aerodromi su uglavnom neiskorišćeni i ne koriste se u svom punom potencijalu.

Šta ako smo na korak od toga da pronađemo način koji će nam omogućiti da iskoristimo našu imovinu u potpunosti? Ispostavilo se da odgovor može biti u korišćenju Blockchain-a.

Blockchain je tehnologija koja stoji iza Bitkoina i u osnovi je distribuirani registar koji može da prosledi informaciju o svemu što ima neku vrednost.

Blockchain radi kao zaštićena P2P mreža i nema potrebe za posrednicima da bi funkcionisala.

Blockchain može da otvori lanac mogućnosti

Blockchain i Internet Stvari (internet of things) će zajedno napraviti razliku u načinu na koji koristimo našu infrastrukturu u sektorima privrede. Forbs je nedavno imao intervju sa Aleksom Tapskotom, koautorom knjige Blockchain revolucija.

Tapskot kaže:

“Blockchain je ogroman, globalni distribuirani registar ili baza podataka koji radi na milionima uređaja i otvoren je za svakoga, gde ne samo informacije, već sve što ima vrednost, kao što su novac i jedinica energije, može da se pomeri i čuva bezbedno i diskretno i gde je uspostavljeno poverenje, ne od strane moćnih posrednika kao što su banke, Vlade i tehnološke kompanije, već kroz sinergiju hiljada korisnika i programski kod.”

Najvažniji izum još od interneta ili “parče hleba”?

Ernest & Young (EY) je nedavno objavio izveštaj u kojem citira Marka Andresena, poznatog investitora, koji je rekao da je Blockchain najvažniji izum još od interneta.

EY opisuje primenu Blockchain-a, govoreći:

"I inkubatori i startapovi aktivno traže da primenjuju tehnologije u cilju smanjenja troškova ili poboljšanja efikasnosti. Potencijal ove tehnologije je da učini registre transparentnijim, pouzdanijim i efikasnijim, što će dovesti do mogućeg preokreta u finansijskim uslugama i drugim granama privrede."

Vođenje evidencije o Internetu stvari (Internet of things)

Blockchain se može koristiti na različite načine u mnogim privrednim granama. EY je naveo nekoliko u svom izveštaju.

Oni navode primer kako IoT (Internet stvari) i Blockchain zajedno mogu da se koriste u proizvodnji:

“Distribuirana infrastrukturna baza IoT (internet stvari) se može efikasno koristiti kod vođenja baze podataka proizvoda. Sve informacije, koje se odnose na proizvod, od trenutka proizvodnje pa sve do trenutka kad stigne do krajnjeg korisnika, mogu se čuvati u registru. To bi obuhvatilo istoriju proizvoda, reviziju, informacije o garanciji i datumu isteka (po potrebi), čineći registar pouzdanim izvorom podataka o proizvodu. Putem pristupa rasporedu održavanja u registru, servisni zahtevi mogu se automatski aktivirati kada proizvod zahteva održavanje.”

Ako bi tosteri govorili, šta bi rekli!?

Postoji mogućnost da će u budućnosti kućni aparati kao što su toster, frižider itd., biti u stanju da “razgovaraju” jedni sa drugima. Ovo je ozbiljna i zastrašujuća perspektiva, bar za mene. Zamislite budućnost u kojoj, ukoliko ne radi, toster će moći da pozove servisni centar. Zamislite frižider koji će znati da ste ostali bez jaja i moći će da ih naruči preko sajtova za kupovinu. I, naravno, prodavci jaja i kompanije za popravku će moći da koriste Blockchain da potvrde da je to zaista vaš toster ili frižider koji je zvao.

Tosteri neće leteti još uvek, mada

Moramo da imamo na umu da je Blockchain tehnologija još uvek u povoju. Svakako se Bitkoin dokazao u mnogim scenarijima i preživeo test vremena, ali kada je u pitanju upotreba Blockchain-a u oblastima kao što su bankarstvo i osiguranje i dalje ima dosta posla.

Što se tiče IoT (internet stvari), tek je na početku, ali jedna stvar je sigurna, Blockchain može pomoći IoT-u da postane sigurniji i održiviji.

Kako EY zaključuje u svom izveštaju:

“Blockchain i distribuirane infrastrukturne tehnologije doživljavaju uzbudljiv razvoj koji će uticati na industriju finansijskih usluga. Iako postoje potencijalne prednosti za primenu tehnologije, u praksi se pojavljuju prepreke. Temeljnim ispitivanjem kako tehnologija može da ispuni poslovne potrebe, kao i uloge drugih spoljašnjih i unutrašnjih faktora, firme mogu značajno poboljšati verovatnoću da  će njihove inicijative za distribuirane infrastrukture uspeti.”

 

Pratite nas na Facebooku