EU pokreće međunarodnu blokčein asocijaciju, dovodeći kripto korak bliže ka mejnstrim usvajanju

Evropska Unija je zvanično pokrenula Međunarodnu asocijaciju blokčein primena od poverenja (INATBA) - zajedno sa IBM, Accenture i Deutsche Telekom i još preko 100 članova koji su se prijavili za asocijaciju na ceremoniji koja je održana u Evropskoj Komisiji u Briselu 4. aprila.

INATBA je zakonski formirana prošlog meseca kao ogranak Evropskog blokčein partnerstva, sa eksplicitnim ciljem “podržavanja interoperabilnosti, razvijanje specifikacije, promovisanje standarda i regulativne konvergencije kako bi se podržao razvoj i eksploatacija inovativnih blokčein tehnologija”.

Commissioner Mariya Gabriel (in the centre), the INATBA board members and founding members of the association after the signing of the charter (charter in background). Credit photo: INATBA

Član komisije Marija Gabriel (u sredini), članovi odbora INATBA i osnivači asocijacije nakon potpisivanje povelje (povelja je u pozadini). Izvor: INATBA

Ceremonija pokretanja asocijacije

Pod organizacijom člana Evropske Komisije Marije Gabriel i generalnog direktora Komisije Roberto Viola, ceremonija je počela sa saglašnošću o povelji asocijacije sa raznim blokčein kompanijama, poput Iota (Jedan od mnogih kripto članova asocijacije, kao što su Ripple, ConsenSys-a i Sovrin Fondacija).

Zatim je usledio uvodni govor Gabrielove, koja je naglasila ne samo predanost EU da podstiče razvoj blokčein tehnologije, već i važnost blokčeina u pružanju poverenja u sve složenijoj ekonomiji.

“U današnjoj ekonomiji, sve je manje vremena za izgradnju poverenja na način na koji se to događalo u prošlosti. Da bi se borili protiv raka, uravnotežili proizvodnju obnovljive energije, pratili autentičnost robe, akteri moraju biti u mogućnosti da uzajamno veruju drugima bez susreta licem u lice. Kako to možemo postići? Naravno, uz pomoć blokčeina.”

Launching ceremony

Glavni Principi

Ali da bi došli do sveta u kome blokčein platforme premošćuju jaz u poverenju, potrebno je učiniti više kako bi se podstakao razvoj održivih platformi, kao i njihova standardizacija. Upravo ovde ulazi INATBA i pravi razliku. Cilj je da se podstakne zakonodavna i regulativna sredina u Evropi u kojoj tehnologija distribuiranog registra može da se širi i razvija. Kao takva, njegova deklaracija se sastoji od četiri glavna principa koji bi podržali ove ciljeve. Na samom sajtu se navodi:

  • ”Održavanje stalnog i konstruktivnog dijaloga sa državnim organima i regulatorima koji će doprineti približavanju regulativnih pristupa blokčeinu i drugim DLT tehnologijama na globalnom nivou.”

  • ”Promovisanje otvorenog i transparentnog globalnog modela upravljanja infrastruktura za blokčein i druge DLT tehnologije, koje odražavaju zajedničke interese zainteresovanih strana u sektoru, startapova SME-ova, građanskih organizacija, vlada i međunarodnih organizacija.”

  • ”Podrška razvoju i usvajanju smernica za interoperabilnost, specifikacija i globalnih standarda, kako bi se poboljšale pouzdane digitalne usluge koje se mogu pratiti i koje su usmerene na korisnika.”

  • ”Razvoj sektorskih smernica i specifikacija za razvoj i ubrzanje pouzdanih blokčein i DLT primena u određenim sektorima.”

U celini, ovi ciljevi imaju sveobuhvatni cilj stvaranja jednakog okvira za razvoj i primenu blokčein tehnologije. Osigurajući da standardi postanu isti na nivou EU i šire, startapi i organizacije će imati koristi od veće sigurnosti i jasnoće pri sprovođenju DLT projekata, nešto što bi moglo da bude od vitalnog značaja za podsticanje većeg usvajanja blokčein tehnologije.

“Razvijanje regulativnog okvira u vezi sa DLT i blokčein tehnologijom je od suštinskog značaja za njihovo široko usvajanje i rast”, izjavio je Dominik Šiener, suosnivač Iota fondacije.

“Snaga i veličina ove asocijacije, kao i podrška Evropske komisije i drugih vlada, samo dodatno pokazuje budući neograničeni potencijal za tehnologije distribuiranog registra.”

Potencijal blokčeina

Nakon potpisivanja povelje usledila je panel diskusija, koja je detaljnije predstavila potencijal blokčeina. Moderator je Gerard de Graf - direkcija EK - Šef odeljka za komunikacione mreže, sadržaj i tehnologiju (DG CONNECT) - a panelu su se pridružili predstavnici Ujedinjenih nacija, Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) i druge organizacije koje istražuju neke od načina na koje bi blokčein tehnologija mogla da im pomogne u određenim oblastima.

“U konkretnom slučaju klimatskih promena, blokčein je značajan ne samo za ublažavanje, već i za adaptaciju”, objasnio je Masamba Thioje, menadžer Mehanizma održivog razvoja pri Okvirnoj konvenciji o klimatskim promenama UN-a.

“Za adaptaciju, to može pomoći da se poveća otpornost lanaca snadbevanja, što je izuzetno važno. Što se tiče ublažavanja, on otvara potpunu novu oblast delovanja, posebnu u kontekstu merenja uticaja klimatskih akcija.”

Thioje nije bio jedini član panela koji je zagovarao potencijal blokčeina, pored njega, član Svetskog programa za Hranu (WFP) Bernhard Kovač je takođe odobravao ‘Building Blocks’ program WFP-a za izbeglice u Jordanu.

Međutim, čak i ako postoji opšta saglasnost o potencijalu blokčeina, bilo je nekoliko konkretnih detalja o tome kako će INATBA postići svoje ciljeve za unapređenje interoperabilnosti i standarda. Međutim, bilo je i snažne saglasnosti da je rešavanje pitanja interoperabilnosti, standardizacije i regulacije apsolutno ključno za razvoj blokčeina, a naknadni panel sa članovima odbora INATBA direktno se susreo sa ovim pitanjem.

“Neke od stvari za koje mislim da INATBA može pomoći je da se zaustavi višestruko širenje i divergencija standarda u različitim organizacijama u različitim jurisdikcijama”, izjavio je Paco Garsija, član platforme digitalnog identiteta Yoti.

“Mislim da INATBA može biti snažna sila konvergencije standarda. Ali ne samo na tehnološkom nivou, već i vertikalno u različitim oblastima sektora.”

INATBA članstvo

INATBA trenutno poziva druge organizacije koje su zainteresovane da se pridruže i prijave za članstvo, dok je Paco Garsija tokom završnog panela istakao da je još 48 organiazija podnelo zahtev za članstvo na dan pokretanja udruženja. Ovo interesovanje je ohrabrujuće jer se - kao što je Džuli Maupin iz Iota primetila tokom njenog doprinosa na panelu - kooperativno pokretanje INATBA upoređuje sa situacijom “gde smo bili pre nekoliko godina, gde niste mogli da sedite u sobi sa konkurentima iz sektora bez ljudi koji su se neprimereno ponašali.”

Zbog ovakvog razloga potpisivanje povelje INATBA predstavlja važnu prekretnicu u evoluciji blokčein sektora. Do sada su mnoge kompanije i sektori bili zainteresovani za idejom integrisanja neke forme DLT-a, ali tek sada je formirana međunarodna organizacija podržana od strane vlade koja može da stvori standardizovani kontekst za implementaciju blokčein tehnologije. S obzirom da blokčein generalno funkcioniše na način koji prevazilazi nacionalne granice, učešće EU u asocijaciji je od ključnog značaja, jer će kompanijama i organizacijama pružiti sigurnsot da će njihova upotreba blokčeina biti u skladu sa relevantnim standardima i propisima, bez obzira na lokaciju.

Nedavna istraživanja su pokazala da su se kompanije povukle od usvajanja blokčeina kao rezultat nedostatka regulativne sigurnosti i jasnoće. U junu, istraživanje Ernst & Young je pokazalo da je “regulativna složenost najveća prepreka širokom usvajanju blokčeina”, sa 61% “profesionalaca” iz različitih sektora koji prepoznaju ovu pojavu kao najveći problem.

Isto tako, istraživanje iz septembra od strane Deloitte-a je takođe pokazalo da su regulativni problemi “još jedna velika prepreka za usvajanje blokčeina”, pored “nedostatka standarda i interoperabilnosti između različitih blokčein platformi i rešenja.”

Interoperabilnost, standardi i regulacija su glavne brige za INATBA. Sada kada je potpisana povelja i asocijacija zvanično počela sa radom, verovatno je samo pitanje vremena kada će početi da otvara put za još veće usvajanje blokčeina. Džuli Maupin je potvrdila da je asocijacija već u dijalogu sa nizom vladinih entiteta, a posebno interesovanje dolazi iz Azije i Severne Amerike (a ne samo iz Evrope).

Što se tiče EU, INATBA nije jedino sredstvo kojim želi da utiče i dobije korist od razvoja blokčein tehnologije. U februaru 2018. godine, Evropska komisija je pokrenula ‘Blockchain Observatory and Forum’, mreža i skup radnih grupa za razvijanje stručnosti u DLT tehnologiji, izgradnje evropskog angažmana u blokčeinu i za podržavanje organizacija koje rade sa tom tehnologijom. Par meseci kasnije, EU je formirala Evropsko blokčein partnerstvo, koje je potpisano od strane 27 članova Evropskog ekonomskog prostora (EEA) sa ciljem uspostavljanja Evropske infrastrukture blokčein usluga (EBSI), koje bi bilo sposobno za pružanje prekograničnih digitalnih usluga.

Prethodni projekti su izgubili momentum, tako da je došlo do ideje stvaranja asocijacije INATBA, koja je objavljena nakon jednokratnog EU blokčein okruglog stola održanog 20. novembra 2018. godine, na kojem su učestvovali mnogi startapovi i organizacije koje su sada deo INATBA. Govoreći tokom događaja, Roberto Viola je pružio dodatnu potvrdu da će asocijacija nastojati da postane autoritet za blokčein tehnologiju u Evropi u drugim delovima sveta:

"Ono što čini ovu asocijaciju posebnom jeste fokus na promovisanje poverenja u blokčein tehnologiju među javne uprave i građana. Ova asocijacija sada može da postane i prirodni sagovornik za sve regulatore u EU, kao i na nacionalnom nivou. Sagovornik poput INATBA bi mogao da reši značajne probleme poput standarda i regulativa. Takođe će biti u mogućnosti da komunicira sa građanima o blokčeinu, tehnologija koja ne bi trebalo da bude povezana sa nejasnim kriptovalutama, već sa transparentnošću i sigurnim okruženjem."

Šta onda o kriptovalutama?

Međutim, ako EU želi da promoviše i oblikuje standardizaciju blokčein tehnologije, posmatrači

se mogu zapitati gde to ostavlja širu kripto zajednicu, posebno u pogledu decentralizovanih kriptovaluta poput bitkoina. Razgovor o kriptovalutama bio je upadljivo odsutan tokom pokretanja INATBA - dok su u prošlosti evropski zvaničnici davali brojne izjave koje ukazuju na ambivalentnost ili čak apatiju prema bitkoinu.

Na primer, u februaru prošle godine, Jves Merš je izjavio da kriptovalute rizikuju “zarazu i kontaminaciju postojećeg finansijskog sistema”, dok je u februaru ove godine predsednik Evropske agencije za hartije od vrednosti (ESMA) izjavio da, što se tiče kriptovaluta “zabrinuti smo da odsustvo važećih finansijskih pravila ostavlja potrošače izloženim značajnim rizicima.”

U svetlu takvih izjava, činjenica da EU trenutno razmatra specifičnu regulativu za digitalnu imovinu sugeriše da želi da “ukroti” kriptovalute, čineći ih tako da podržavaju, a ne ometaju postojeće finansijske strukture. Čak i ako je formiranje INATBA nesumnjivo značajno dostignuće za sektor, takođe je primamljivo dodati da, radeći pod pokroviteljstvom Evropske komisije, novoosnovana asocijacija planira da uradi nešto slično za blokčein.


Pripremio: Marko Mihajlović