Sve o stejblkoinima: Evolucija novca

Autor: Đuro Bajić

 

Da li je vreme da uloga novca u čovekovom životu evoluira, sa obzirom na to da je prošla skoro petina 21. veka?

DA, imajući u vidu da smo uveliko implementirali globalizaciju, digitalizaciju i internet u naše živote vreme je da poradimo i na evoluciji novca.

Sa krajem 20-tog veka globalizacija kao najveći fenomen u društveno ekonomskom smislu menja iz korena način života ljudi na celoj planeti. Rast i razvoj slobodne međunarodne trgovine je u stalnom usponu već decenijama. Brži, bolji i jeftini načini transporta robe i ljudi sa kraja na kraj sveta je stvorio nove društveno ekonomske oblike. Na prvom mestu tu je veliki broj multinacionalnih kompanija koje poseduju ekonomsku i društvenu snagu veću od gomile nerazvijenih zemalja sveta. A pored toga ceo svet je postao jedno „globalno selo“ sa jedinstvenim tržištem.

Sa druge strane sve brža i jednostavnija komunikacija na daljinu je od 1980. godine prešla sa manuelnog na digitalni sistem. Korišćenje pisma, fiksnih telefona i telefaksa su zamenili isprva personalni računari a zatim i pametni mobilni telefoni. Digitalizacija društva jeste zapravo fenomen koji iz korena menja način čovekovog sveukupnog delovanja kako društvenog tako i ekonomskog. Jedna mala ali ključna i sigurno najbitnija stavka, u sklopu fenomena digitalizacije i globalizacije, jeste Internet - mrža svih mreža. Kao voda bez koje ljudska populacija ne može opstati na planeti Zemlji tako ni čovek kao društveno ekonomsko biće u 21. veku neće moći da funkcioniše bez Interneta. Zapitajte se samo koliko kompanija i proizvoda uopšte ne bi funkcionisalo i postojalo bez prisustva Interneta!

Fenomeni globalizacije, digitalizacije i interneta su ugasili neke stare čovekove poslove, navike i potrebe ali su zato sa druge strane stvorili neke sasvim nove, do skoro nezamislive poslove, navike i potrebe. U ekonomskom smislu proizvodnja, prodaja, transport, usluge, a naročito finasije su doživeli veliku izmenu. A da li se i koliko promenio monetarni sistem i sam novac?

DA, istorija promene novca postoji i njegova novija istorija se ukratko ogleda u sledećem:

1.     Bretonvudski sporazum 1946.god.

2.     Kraj zlatnog standarda 1974.god.

3.     Epoha plastičnih kartica (trenutno na vrhuncu)

4.     Epoha elektronskog novca (trenutno na vrhuncu)

5.     Shadow money (verovatno na svom vrhuncu)

6.     Kriptovalute (trenutno u razvoju)

7.     World single coin...???

Pojavom bitkoina i blokčein (distributed ledger) tehnologije sada već davne 2009. godine otvorio se novi pravac u razvoju digitalne ekonomije. Sama pojava bitkoina je podrazumevala obavezno korišćenje novih tehnologija u našim životima, Interneta i P2P komunikacije (bez posrednika), bez kojih on ne bi bio ostvariv. A bitkoin je predstavljao kako i sam kaže: “A purely peer-to-peer version of electronic cash would allow online payments to be sent directly from one party to another without going through a financial institution”.

Pojavom bitkoina se ustvari otvorilo novo poglavlje u istoriji razvoja novca-tačka 6. Ideja bitkoina, a naročito njegova tehnologija je povukla za sobom razvoj velikog broja sličnih projekata. Dok je nesumnjivo da će integracija ključnih faktora modernog života: globalizacje, digitalizacije, interneta i blokčein tehnologije zajednički dovesti do značajne evolucije novca i sistema plaćanja na globalnom nivou.

Evolucija novca će najverovatnije da ide u fazama i to:

Prva faza - stvaranje stejblkoina koji odražavaju vrednost najpoznatijih svetskih valuta u proporciji 1:1. Ova faza je zapravo u drugoj polovini 2018. godine vrlo intenzivno napredovala, a pojedine centralne banke razmatraju zvanično prelazak na novu tehnologiju rada. Svedoci smo pojave novih i ozbiljnih projekata na ovu temu kao što su:

https://www.trusttoken.com/trueusd/

https://gemini.com/dollar/

https://www.circle.com/en/usdc

https://www.paxos.com/standard/

Druga faza - koja omogućava svakom korisniku na planeti da na lak i jednostavan način vrši plaćanje, naplatu ili transfer novca sa ili bez posrednika (sa mogućnošću anonimnosti) uz minimalnu proviziju a maksimalnu sigurnost i to putem bilo kojeg digitalnog kanala komunikacije (a možda i oflajn). Ovo podrazumeva veliki broj transakcija (preko 1000txn/sec) na sigurnoj mreži koja bi bila kompatibilna sa postojećim blokčein tehnologijama. Nekoliko projekata je krenulo u tom pravcu i za očekivati je da u 2019. godini budu u sve većem fokusu javnosti.

https://www.stellar.org/

https://www.dash.org/

https://coinpaymentprocessor.org/

https://pumapay.io/

Treća faza - koja podrazumeva kreiranje univerzalne globalne valute kao mediuma za uravnoteženi razvoj buduće globalne ekonomije i trgovine bez diskriminacije ili favorisanja pojedine države i valute. Ovo će podrazumevati da prethodne dve faze prođu svoj trnoviti razvojni put i dođu u zrelo doba uz masovnu upotrebu širom sveta kao i usaglašanje zvanične regulative različitih zemalja.

Đuro Bajić dugi niz godina u Srbiji i inostranstvu obavlja različite poslove u domenu finasija i IT-a (finansijski menadžer, broker, trejder, menadžer za IT projekte, IT sistem administrator). Osnivač je i direktor nekadašnje brokerške kuće PS INVEST, vlasnik IT startap firme GVISP1 Ltd. i pokretač niza IT projekata. Trenutno na funkciji predsednika komisije za konzorcijum CP Processor i vođa razvoja dva kripto projekta: CoinPaymentProcessor - fokus na platnim uslugama i TokensMarketplace - tržište itirijum tokena. Jednom rečju nepopravljivi entuzijasta i preduzetnik.

Cointelegraph Balkans ne podržava bilo koji sadržaj ili proizvod sa ove stranice. Dok nameravamo da vam pružimo sve važne informacije koje možete dobiti, čitaoci bi trebalo da sprovedu sopstveno istraživanje pre nego što preduzmu bilo kakve akcije vezane za kompaniju i snose punu odgovornost za svoje odluke. Ovaj članak ne predstavlja investicioni savet.