Peter Merc

Osnivač Fintech Factory i Lemur Legal

Dugo se čekalo, a onda se pojavilo sredinom juna. Asocijacija Libra (koju je osnovao i kojom upravlja Fejsbuk) je objavila pismo o namerama (whitepaper) kojim je predstavila kriptovalutu libra. S tim u vezi, Fejsbuk postaje finteh kompanija, a u bliskoj budućnosti verovatno i banka. Da li postaje i kripto kompanija? I da i ne. Hajde da utvrdimo šta libra jeste i šta libra nije.

Bitkoin 2.0.? Ne, nema šanse!

Libra neće biti poput bitkoina, ni kao tehnologija, niti po svrsi za koju će biti emitovana. Bitkoin je najglasniji ambasador decentralizovane digitalne ekonomije budućnosti. S druge strane, libra (barem u početnoj fazi) će biti samo centralizovani elektronski novac. Ako konzorcijum od 100 kompanija, od kojih svaka ima tendenciju ka globalnom monopulu, samostalno emituje i upravlja libra novčićima - onda ne možemo govoriti o decentralizaciji. Možemo govoriti o izuzetnoj centralizovanoj moći kompanija koje će biti deo konzorcijuma koji bi mogao da se direktno takmiči sa monetarnim politikama nekih država. Pismo o namerama (whitepaper) govori o decentralizaciji u budućnosti, ali je pitanje u kojoj će se formi to zaista i dogoditi. Društvena mreža Fejsbuk bi mogla da u potpunosti bude decentralizovana. Naravno, iz poslovnih razloga to nikako nije u interesu Fejsbuka. Zašto bi onda libra bila drugačija?

Barem sa stanovišta pitanja decentralizacije, za libru se ne može reći da je kripto. Sama činjenica da se libra emituje putem (privatnog) blokčeina, ne daje joj status kripta, istog ili sličnog bitkoinu. U članku Kriptovalute 2.0. rečeno je da je razvoj kripta prvenstveno u pravcu razvoja takozvanih kriptovaluta “za plaćanje”. I libra je veliki korak u ovom pravcu. Čak je i bitkoin imao istu svrhu u vreme svoje geneze - da postane sredstvo plaćanja bankama paralelne ekonomije. Kako se ispostavilo kasnije u životnom ciklusu bitkoina, bitkoinova tržišna volatilnost je sprečila to. Danas je bitkoin digitalno zlato. Bitkoin je oblik ulaganja u neregulisani finansijski instrument, a ne široko korišćen instrument plaćanja.

Libra neće imati volatilnost, jer bi svaka libra trebalo da ima pokriće u određenoj nekretnini koja će osigurati stabilnost cene, dok libri daje intrinzičnu vrednost (koju bitkoin nema). Libra stoga neće biti pogodna za špekulante koji obećavaju dobit sledeći primer bitkoina, ripla i drugih altkoina u njihovom zlatnom dobu 2017. Libra neće biti digitalno zlato, već (potencijalno u širokoj upotrebi) instrument plaćanja.

Štampajte digitalni novac!

Što se tiče stabilne vrednosti i intrinzične vrednosti, libra će više ličiti na bitkoin nego na teter - stejblkoin sa najvećom tržišnom kapitalizacijom. Ovde postoji veliki problem za emitera. Ako kripto želi da se kvalifikuje kao regulisani elektronski novac, onda, barem u skladu sa zakonom EU, mora da ima 100% (1:1) pokrića u gotovini. U praksi, to znači da emiter treba da pruži ekvivalent u gotovini za svaki emitovani stejblkoin. Ovo je veliki problem za skalabilnost takve valute. U slučaju libre, to bi moglo da iznosi više od 3 triliona dolara, što bi značajno povećalo troškove infrastrukture libre.

Sa istim problemom se naizgled suočio i Bitfinex, emiter tetera. On je uvek tvrdio da je teter 1:1 pokriven u dolarima, a onda je u martu 2019. promenio opšte uslove korišćenja i promenio odredbu na način da se teter može pokriti i “drugim sredstvima”.

Emiter libre će verovatno tražiti rešenje za algoritamsko licitiranje, gde će se generisati libra (“mintovanje”) kao odgovor na prekomernu potražnju i spaljivanje (“burning”) viška u ponudi. Time bi se Fejsbuku i drugim članovima LIbra konzorcijuma pružila mogućnost neograničenog štampanja digitalnog novca. Regulatori i razne vlade sigurno neće podržati takve planove Fejsbuka.

Fejsbuk 2.0.: Na putu Standard Oil-a?

Fejsbuk je do sada izgradio svoj globalni monopol na društvenim mrežama praktično bez većih prepreka države i regulatora. Sa librom, međutim, on želi da doda komponentu plaćanja svom ekosistemu i iz ekosistema da stvori sopstvenu (ne tako mikro) ekonomiju. Džon D. Rokfeler, osnivač nekada najveće naftne kompanije na svetu, Standard Oil, je iskusio ono što je država sposobna da uradi kada počnete da se takmičite sa njom. Istorija se ponavlja. Čak i u slučaju libre se to može dogoditi, jer se o ličnim podacima korisnika (koje Fejsbuk ima u izobilju) govori kao o nafti 21. veka

Kuda ići?

Elektronski novac na blokčeinu je definitivno budućnost finansijske industrije. Otprilike u isto vreme kada je objavljeno i pismo o namerama za libra kriptovalutu, islandska kompanija Monerium je prva dobila licencu za emitera elektronskog novca na blokčeinu, koji može ponuditi u celom Evropskom ekonomskom prostoruCryptix iz Zuga je takođe u procesu dobijanja takve licence. Ovakva licenca za finteh kompaniju predstavlja veliki korak ka masovnoj upotrebi blokčein tehnologije (i kriptovaluta) u finansijskoj industriji. Fejsbuk je kupio takvu licencu u Irskoj još 2016. godine (ne za libru ili elektronski novac na blokčeinu), dok je libra počela proces dobijanja sličnih licenci u SAD.

Mnogo je razloga za veliki potencijal blokčeina u finansijskoj industriji. SIgurnost tehnologije (kriptografija) za korisnike je jedan od razloga. Veliko smanjenje transakcijonih troškova je još jedan, verovatno i važniji razlog. Distribuirana infrastruktura je mnogo jeftinija za održavanje od centralizovane. Istovremeno, ona omogućava transakcije ravnopravnih korisnika koje eliminišu skupe brokere iz jednačine. Koliko jeftina može biti blokčein tehnologija za prenos vrednosti,  pokazao nam je Binace u slučaju vlastite blokčein platforme, koji je 1,2 milijarde dolara u obliku binance novčića prebacio po ceni od 0,15 dolara.

Elektronski novac koji se emituje na osnovu blokčein tehnologije, decentralizovanog identiteta, čija se verifikacija zasniva na biometriji i transakcijama bez posrednika u obliku korporacija, tri su temelja peer-to-peer ekonomije. To je decentralizovana ekonomija budućnosti, bezgotovinska, bezkartična, čak i bez e-novčanika koji su dostupni putem pametnih telefona ili pametnih satova. Da li  je to prostor za visoko centralizovani i globalni monopol koji žudi za Fejsbukom, Uberom, PayPal-om i drugim članovima Libra konzorcijuma?