ICO: Nov model Blokčein kapitalizma

ICO je u trendu u okviru Blokčein zajednice. Ideja iza ICO-a jeste da kompanija obećava da će napraviti robu ili uslugu baziranu na Blokčeinu.

Za prikupljanje sredstava koja su neophodna za izvršenje plana kompanija izdaje digitalne novčiće i prodaje ih ulagačima, obično sve odjednom.

Ulagači tada mogu da koriste svoje novčiće za korišćenje usluga kada se servis pokrene i proradi ili da ih čuvaju ili da ih prodaju za profit.

Sve više i više Blokčein startapa organizuje prodaju novčića kao način za prikupljanje novca u okviru ICO-a, poput IPO-a tradicionalnih hartija od vrednosti. Prošle godine su kompanije na ovaj način prikupile 260 miliona dolara, a u ovih pola godine 560 miliona dolara.

ICO se smatra alternativom kraudfandinga i transformiše način na koji se startapi kapitalizuju. To je u stvari način da blokčein startap prikupi novac izvan akreditovanog sistema.

Iako novčići funkcionišu kao akcije neke kompanije, oni se ne mogu smatrati istim. Kako bi prodali vaše akcije potrebno je da se registrujete kod Komisije za hartije od vrednosti. To nije slučaj sa novčićima. Oni su više kao licenca koju ljudi koriste za pristup određenoj aplikaciji na Blokčeinu.

Obaranje rekorda

Masterkoin je organizovao prodaju novčića za prikupljanje sredstava u 2013. godini i bio je jedan od prvih projekata koji su koristili novi način kapitalizacije. Uprkos upozorenjima da je Masterkoin možda samo složena prevara, investitori su preuzeli rizik i doprineli sa 500.000 dolara.

Itirijum je pratio trend i 2014. godine je uspeo da prikupi 18 miliona dolara, mada je projekat izgubio milione nakon pada cene bitkoina te godine. Od tada, razni ICO projekti su počeli da obaraju rekorde, sve dok jedan decentralizovan fond nije prikupio 150 miliona dolara u 2016. Ta firma je poznata kao “zloglasni DAO”, koji je ubrzo bio hakovan i izgubio 50 miliona dolara.

Pošto ICO nije regulisan od strane Komisije za hartije od vrednosti, država ne može da vas zaštiti ukoliko vas neko prevari. Startapi koji izdaju novčiće postaju samoregulativni subjekti koji su nezavisni od trećih lica. Ali oni ne mogu da garantuju ulagačima da će plan rada koji su obećali biti i sproveden. Taj sumnjivi pravni status čini ICO posebno rizičnim investicijama.

Nema pravila

Komisija trenutno ispituje ovaj model kapitalizacije, ali dok se nešto ne odluči, ulagači ne mogu da uživaju zaštitu svojih investicija.

Aron Ting, potpredsednik udruženja malezijskih investitora, smatra:

“To je opcija za investiranje za one koji vole visoke rizike, visoke nagrade.”

“Iako u pismu o namerama (white paper) tvrde da kupovinom ICO novčića ulagači poseduju deo sredstava i obaveza i potražuju profit, ne možete ništa da učinite ako se projekat ne realizuje i ljudi koji stoje iza projekta pobegnu sa novcem. Nema pravila i propisa koji sve to regulišu”, objašnjava Metju Ten, osnivač i direktor u Etherscan-u.

Želja za rizikom

Kada pregledamo razvoj događaja kod pokrenutih ICO-a, možemo da potvrdimo da se mnogi ne mogu svrstati u kategoriju potpunih projekata. Potrebno je dosta vremena da bi jedan projekat postao uspešna globalna kompanija i veliki uspesi u ovom sektoru bi mogli da privuku investitore.

Nije lako napraviti razliku između originalnih projekata i prevara. Iz tog razloga stručnjaci insistiraju na tome da ulagači sprovedu sopstvena istraživanja o projektu, osnivačima i potencijalnoj masovnoj upotrebi.

Robin Li, osnivač i direktor u Hello Gold-u, na podseća:

“Kao za vreme Internet buma. Niste mogli reći da će Google, Amazon i Apple biti veliki pobednici današnjice. Potencijal ove tehnologije je ogroman, ali je veoma teško reći ko će ostvariti veliki uspeh na kraju dana. Još je sve u početnoj fazi.”

Projekti finansirani preko ICO-a kasnije se suočavaju sa brojnim rizicima. “Pump-and-dump” je oblik prevare koji podrazumeva veštačko naduvavanje cene vlasničke akcije putem lažnih pozitivnih izjava kako bi se jeftino kupljena akcija prodala po višoj ceni. Ovakve taktike nisu retke na menjačnicama kriptovaluta, najviše zbog neregulisanog tržišta.

Postoji mogućnost sajber napada na projekte koji će uzrokovati pad cene, naročito od strane hakera koji koriste trgovinske marže kako bi povećali svoje prihode na račun drugih.

Nov model

Uprkos svim rizicima koje ICO uključuje, oni su posebno pogodni za prikupljanje veće sume novca bez posrednika. Umesto da dele prihode sa tradicionalnim fondovima, startapi sada mogu da nagrade prve ulagače, odnosno one koji su prvi podržali njihov projekat.

Met Levin, kolumnista Blumberga, objašnjava:

“Kompanije i kupci su neophodni deo sistema; investitor, u blokčeinovom modelu kapitalizma, je samo uljez i može biti odbačen.”

Iz ove perspektive, novčići će koristiti za primanje usluga i ne prodaju se nekolicini institucionalnih investitora koji su ih kupili samo da bi profitirali od budućeg rasta kompanije. ICO fenomen dokazuje potrebu za slobodom ulaganja izvan akreditovanog sistema. Ekosistem Blokčeina samoreguliše lošu praksu na terenu.

“Iako je ICO arena imala dosta potpunih prevara, pamp-end-dampova i očiglednih Ponzi šema, većina kriminalnih aktivnosti je ublažena samoorganizacijom i pažnjom zajednice, kao i eksternim kontrolorima poput Smith and Crown i ICO Rating-a”, navodi Ričard Kastelein, osnivač Blockchain Partners-a.

Baš kao i firme koje se bave rizičnim kapitalom i mi treba da ozbiljno prostudiramo ovaj divlji zapad finansijskog sveta. Ne radi se samo o novcu koji se može prihodovati, već i o uspostavljanju novog modela blokčein kapitalizma koji ima potencijal da finansira ne samo blokčein projekte već i startape, pa čak i mreže u bliskoj budućnosti.


Pratite nas na Facebooku