MMF: Mrežni efekti bi mogli da značajno ubrzaju usvajanje digitalnog novca

Međunarodni monetarni fond (MMF) tvrdi da bi mrežni efekti mogli da značajno podstaknu masovno usvajanje novog digitalnog novca.

U novom izveštaju objavljenom 15. jula, MMF ima za cilj da stvori konceptualni okvir za kategorizaciju noovog digitalnog novca, kao što je Fejsbukova libra i stejblkoini, kao i da razmisli o implikacijama njihovog nastanka za politiku centralne banke.

U svojoj analizi elektronskog novca, uključujući, ali ne ograničavajući se na imovinu baziranu na blokčeinu, MMF identifikuje šest faktora koji bi mogli dovesti do njihovog ubrzanog rasta za usluge plaćanja: praktičnost, sveprisutnost, komplementarnost, niski troškovi transakcije, poverenje i mrežni efekti. U izveštaju se navodi:

“Prvih pet razloga mogu biti iskra koja pali vatru e-novca; šesti je vetar koji može da raširi plamen. Snaga mrežnih efekata za popularizaciju usvajanja novih usluga ne bi trebalo da se podcenjuje.”

Da bi pojačali svoje tvrdnje, MMF ukazuje na brzi prelaz sa e-pošte na SMS i sa SMS-a na platforme za razmenu društvenih poruka kao što je Wechat, uz napomenu da je usvajanje poslednjeg eksponencijalno brže od prvobitnog prelaska na e-poštu, uz napomenu da se njegova (Wechat) baza korisnika od 1,5 milijardi korisnika može više pripisati usmenim preporukama nego formalnim marketinškim strategijama.

MMF kreira taksonomiju koja ukazuje na napredan sektor digitalnog novca, naročito usvajajući temeljni princip blokčeina - decentralizaciju - kao jedan od svojih osnovnih klasifikacionih parametara:

 “Money trees.” A taxonomy of the digital money landscape

“Stablo novca.” Taksonomija digitalnog novca. Izvor: MMF

Posvetivši deo svoje analize pitanju digitalnih valuta centralne banke (CBDC), MMF predlaže hibridni pristup koji će biti uspostavljen javno-privatnim partnerstvom - definišući predloženu imovinu kao sintetički CBDC (sCBDC).

Centralna banka bi imala ogrničenu odgovornost u pogledu potencijalnih sCBDC, nudeći usluge poravnanja, uključujući i pristup svojim rezervama - pružaocima e-novca, koji bi, sa svoje strane, bili strogo regulisani. Ovaj hibrid bi imao koristi od komparativne prednosti privatnog sektora u inovacijama i interakciji sa potrošačima, dok se oslanja na centralnu banku da pruži poverenje i efikasnost, tvrdi se u izveštaju. Iz MMF-a zaključuju:

“Mnogo toga je u rukama centralnih banaka, regulatora i preduzetnika [...] ali jedna je stvar sigurna: Inovacije i promene će verovatno transformisati panoramu bankarstva i novca koja je nama poznata.”

Ovog proleća, direktorka MMF-a Kristin Legard je rekla da inovatori u blokčeinu tresu tradicionalni finansijski svet i da imaju jasan uticaj na sadašnje igrače, pošto su prethodno priznali da bi organizacija mogla u budućnosti potencijalno da emituje sopstvenu digitalnu imovinu.