Kratka istorija mehura

Digitalne valute su doživele neverovatan rast cene od početka 2017. godine, što je dovelo do toga da se mnogi pitaju da li je njihova tržišna vrednost prešla njihovu unutrašnju vrednost.

Kada se to desi, špekulanti dižu cenu sredstava visoko do neodrživih visina, stvarajući finansijski mehur.

Ovi mehuri će neizbežno pući, što će dovesti do potencijalnog propasta onih koji su kupili neposredno pre pucanja.

Ozbiljni špekulativni mehuri mogu da diskredituju ceo tržišni sektor, što produžava pesimističan stav vezan za trgovanja i odbija investitore.

Rolerkoster

Na digitalnom tržištu valuta zabeležen je ekstremni rast cena u proteklih sedam meseci, a najveći je zabeležen u maju.

Neke valute, kao što je bitkoin, su imale relativno skroman rast. Druge valute, kao što su NEM i BitShares, su zabeležile mnogo dramatičnije povećanje cene. Od početka 2017. godine bitkoin je porastao 290%.

To nije ništa u poređenju sa rastom cena NEM-a (8.156%) ili BitShares-a (11.480%). Čak je i Dogecoin, za koga su već dugo mislili da je “mrtav” u vestima, u ovom periodu porastao za 1.652%.

Takav rast je gotovo sigurno neodrživ. Istorijski gledano, ogromno povećanje cena sredstava u kratkom vremenskom periodu stvara mehur koji uvek pukne.

Različiti pristupi

Brzo povećanje cene kriptovaluta je dovelo do toga da mnogi stručnjaci to nazivaju mehurom i savetuju oprez prilikom ulaganja.

Drugi tvrde da je digitalni mehur nemoguć zbog teorije tržišne bipolarnosti. Džordž Soroš smatra da su tržišni uslovi “refleksivni” zbog sinhronizacije kognitivnih i manipulativnih funkcija.

Kognitivna funkcija je kada ekonomski učesnici procenjuju činjenice onakve kakve jesu. Manipulativna funkcija pretvara jednu činjenicu (ili par činjenica) u svoju prednost. Jednom kada kognitivni um izvrši uticaj na manipulativni um, neutralnost će biti “obojena” u drugačijem svetlu, postaje manipulisana činjenica.

Dakle, tržišta održavaju pogled i perspektivu učesnika, a ne ekonomija.

Istrijski primeri

Prvi poznati mehur u istoriji je holandska manija za lalama. Kako su holandski trgovci prodali robu, cena se brzo odvojila od osnovne vrednosti stvarne imovine.

Trgovci su počeli da kupuju lukovice lala ne zato što su želeli lukovice, već zato što su mislili da bi mogli kasnije da prodaju po većoj ceni nego što su platili.

Manija za lalama se nastavila sve dok vrednost jedne lukovice nije prešla vrednost luksuznog doma u Amsterdamu. Očekivano, kada su novi kupci prestali da ulaze na tržište, cena lala se srušila na nivo pre mehura.

Još jedan fascinantan primer je Južno more. Kompanija South Seas je stvorena 1711. godine u nadi da će iskopirati uspeh kompanije British East India. U zamenu za veliku uplatu britanskom trezoru, kompaniji South Seas je dodeljeno pravo ekskluzivnog trgovanja sa Južnom Amerikom. U očekivanju da će imati velike prihode i podstaknuta velikim hajpom, potražnja za akcijama kompanije Sout Seas je porasla do nezamislivih visina. Nažalost, na kraju je postalo jasno da će kompanija propasti, a cena kompanije South Seas nala na nulu.

Obrazac “Ajfelove kule”

Takvi mehuri su ubrzano deflatorni i formiraju ono što trgovci nazivaju obrazac “Ajfelove kule”. Ovaj obrazac se vidi kada se cena sredstava povećava eksponencijalno, skače

i pada do prvobitne cene podjednako brzo.

Ova formacija izgleda kao dvodimenzionalna slika Ajfelovog tornja. Grafikon ukupne tržišne vrednosti na coinmarketcap.com pokazuje da je sektor digitalnih valuta i skočio i pao brzo. Eksponencionalni rast je trajao dva meseca, tako da će i povratak na srednju vrednost trajati isto dva meseca. Nema nagoveštaja da će mehur digitalnih valuta pući uskoro, ali izgleda moguće.


Pratite nas na Facebooku