Pravna razglednica sa blokčein ostrva

Autor: Željka Motika

 

Prvi Malta blokčein samit održan je 1. i 2. novembra 2018. godine i na njemu su predstavljene četiri teme: a) regulativa; b) marketing i partnerski marketing; c) finteh, tokenomija i kriptovalute, i d) blokčein za programere.

Prvog dana održavanja Malta blokčein samita stupila su na snagu tri zakona koji su od strane malteškog parlamenta usvojeni u julu 2018. godine i to: Zakon o Upravi za digitalne inovacije, Zakon o inovativno tehnološkim strukturama i uslugama i Zakon o virtuelnim finansijskim dobrima.

Prema usvojenim zakonima, svrha tog novog zakonodavstva je da nastoji da promoviše razvoj inovativnih tehnologija što je šire moguće i da omogući što više načina korišćenja inovativnih tehnologija, kako bi se njihove prednosti prenele u što veći broj ekonomskih i socijalnih oblasti, uključujući, ali se ne ograničavajući na finansijske usluge, zdravstvo i obrazovanje, dobrovoljne organizacije, javnu upravu i transport.

Zakonom o Upravi za digitalne inovacije Malte je formirana Uprava za digitalne inovacije Malte ("MDIA") kao nadležni organ za promovisanje i razvoj inovativnog tehnološkog sektora na Malti, kroz odgovarajuće  prepoznavanje i regulisanje relevantnih inovativnih tehnologija i povezanih usluga. Glavni ciljevi MDIA su:

  1. unapređenje državne politike koja podržava primenu inovativnih tehnoloških struktura u okviru javne uprave od strane Vlade, tamo gde je to neophodno ili odgovarajuće;
  2. unapređenje znanja o etičkim standardima i zakonitoj upotrebi inovativnih tehnoloških struktura;
  3. zaštita korisnika inovativnih tehnoloških struktura, uključujući potrošače i javnost uopšte i staranje da standardi ispunjavaju zakonska očekivanja korisnika, kao i  zaštita od zloupotrebe;
  4. usklađivanje prakse, i tamo gde je to primenljivo, omogućavanje da se usvoje standardi o inovativnim tehnološkim strukturama u skladu s međunarodnim normama, standardima, pravilima i zakonima, a posebno sa standardima Evropske unije.

MDIA je odgovorna za dobrovoljnu sertifikaciju inovativnih tehnoloških struktura ("ITA" – Innovative Technology Arrangements) koje su definisane kao suštinski elementi koji uključuju softver, kodove, računarske protokole i druge arhitekture koje se koriste u kontekstu DLT-a („distributed ledger technology“), pametnih ugovora i srodnih aplikacija, kao i druge strukture koje nadležni organi kao takve odrede.

Iako je sertifikacija bilo koje inovativno tehnološke strukture ili usluge dobrovoljna, važno je istaći da je svaki subjekt koji je uključen u bilo koji ITA dužan da poštuje načela najbolje prakse i da poslovanje vodi pošteno i sa integritetom, kao i da prava, interesi i potrebe svakog klijenta moraju biti saopšteni na jasan i na način koji nije prevaran.

Zakon o virtuelnim finansijskim dobrima ("VFA zakon") uređuje oblast javne ponude virtuelnih finansijskih dobara (šire poznatih pod nazivom "ICO" – „javna ponuda novčića“) i virtuelna finansijska dobra (VFA).

Virtuelna finansijska dobra se definišu kao bilo koji oblik digitalnog evidentiranja, koji se koristi kao digitalno sredstvo razmene, mera vrednosti ili kao čuvar vrednosti, a to nisu: 1. elektronski novac, 2. finansijski instrument ili 3. virtuelni token (koji se definiše kao forma digitalnog evidentiranja koji nema upotrebu, vrednost ili primenu izvan DLT platforme ili koji je izdat i može se otkupiti samo za sredstva na toj platformi direktno od strane izdavaoca takvog DLT dobra).

Pružanje VFA usluga je uslovljeno pribavljanjem dozvole koju izdaje nadležni organ - Uprava za finansijske usluge Malte (u daljem tekstu: MFSA).

VFA zakon definiše javne VFA ponude (u daljem tekstu: ICO) kao način prikupljanja sredstava kojim izdavalac, pravno lice sa sedištem na Malti, izdaje virtuelno finansijsko dobro u zamenu za novac. Da bi sproveo ICO, izdavalac je dužan da pripremi i da podnese na registraciju MFSA-u dokument pod nazivom „whitepaper“ (pismo o namerama).

Prema Prvom Prilogu VFA zakona, whitepaper treba da sadrži neophodne informacije koje da bi investitorima omogućile da procene ICO i izdavaoca, kao i virtuelno finansijsko dobro, koje se nudi u zamenu za novac. Ove informacije moraju biti predstavljene na način da su jednostavne za analizu i u lako razumljivom obliku.

Sve aktivnosti koje se odnose na ICO, počev od podnošenja zahteva za dozvolu, kao i postupak i saobraznost sa zakonom, mora pratiti ovlašćeni VFA zastupnik. VFA zakon propisuje pravila ponašanja izdavaoca prema kojima je izdavalac dužan da svoje poslovanje vodi sa dužnom pažnjom, profesionalno, pošteno, jasno i na način koji nije prevaran. Izdavalac je odgovoran za štetu koju pretrpi lice kao direktnu posledicu toga što je kupilo virtuelno finansijsko dobro, kako kroz ICO, tako i na DLT menjačnici, a na osnovu informacija sadržanih u whitepaper-u, veb-sajtu ili putem oglašavanja.

Na osnovu napred navedenog, smatram da nova legislativa uvodi disciplinu i odgovornost za izdavaoce ICO-a a koje su nedostajale u proteklom periodu u kome investitori nisu imali pravnu zaštitu. Iako opisana legislativa nije potpuna i nije dovoljna da pruži odgovore na sva postojeća pitanja, ipak predstavlja dobar pristup kojim se ICO prepoznaje kao regulisan proces i koja može biti dobar primer za druge jurisdikcije koje su voljne da naprave promene u svom zakonodavstvu.

Originalnu verziju članka možete pročitati ovde.

 

Napomene: Autor je prilikom pisanja teksta na srpskom jeziku birao termine koje poznaje srpsko pravo, s tim što su prevodi pojedinih termina rezultat ličnog stava autora o suštinskom značenju pojedinih termina a imajući u vidu da je oblast inovativnih tehnologija koje su predmet ovog teksta još uvek formalno pravno neregulisana.

Materijali koji su dostupni na ovom website-u služe isključivo u informativne svrhe i ne predstavljaju pravno mišljenje. Mišljenja i stavovi izraženi u ovom tekstu su lično mišljenje autora i ne moraju predstavljati mišljenje kancelarije ili advokata.