Misteriozni izveštaj: Bitkoin bi mogao da vredi 4.500 dolara!?

Neki ljudi smatraju da je spektakularni rast cene bitkoina, pred kraj prošle godine, manipulisao kriptotoken teter (tether) koji bi trebalo da bude vezan za američki dolar. Anonimni izveštaj sada odgovara na pitanje: Koliko bi vredeo bitkoin bez tetera? Odgovor: oko 4.500 dolara, zasnovano na ceni od oko 7.600 dolara.

Teter je kripto token ili novčić koji bi trebalo da bude vezan za dolar i podržan stvarnim rezervama dolara na nekom bankovnom računu. Teter novčići se često koriste kao zamena za dolar na menjačnicama kriptovaluta zbog rezervi. Trgovci koriste teter novčiće kako bi brzo ušli i izašli iz bitkoina, izbegavajući dugotrajan proces pretvaranja iznosa u tradicionalnu (fiat) valutu i iz nje. Međutim, teter nije izvršio reviziju kako bi dokazao svoje rezerve.

Neizvesnost koja se tiče tetera je uznemirila kripto investitore, dok ih je vest o pozivu Regulatora za trgovanje robom sa dodatom vrednosti SAD (u decembru) alarmirala. Cena bitkoina je nakon vesti pala za 25%.

Grupa investitora koja se nazvala 1000X grupa je nedavno poručila izveštaj kako bi se utvrdio uticaj tetera na cenu bitkoina. Na osnovu javno dostupnih informacija, izveštaj je utvrdio da je cena bitkoina porasla za oko 40% u dvosatnim ‘periodima’ nakon što je svaka serija novo-emitovanih teter novčića stigla u Bitfinex-ov kripto-novčanik, u periodu od prošlog aprila do januara ove godine. Kripto investitori smatraju da je analiza izveštaja verodostojna.

Cena bitkoina je iznosila 15.000 dolara na kraju perioda koji je analiziran u izveštaju, a to je 4. januar. Ako je na 40% cene direktno uticala emisija tetera, onda bi cena bitkoina bez tih novih teter novčića bila oko 9.000 dolara. Međutim, neki analitičari upozoravaju da su neke vesti vezano za teter već negativno uticale na cenu bitkoina i da ta razlika ne bi trebalo da bude toliko velika. Autor izveštaja u nekim scenarijima ima još negativnija očekivanja. Autor smatra da bi cena bitkoina mogla biti samo 30% od cene koja je bila na menjačnicama u periodu obuhvaćenom u studiji. To znači, umesto 15.000 dolara početkom januara, cena bitkoina je trebalo da bude 4.500 dolara.

Postoji još jedna analiza koja sugeriše još nižu cenu bitkoina. Autor izvodi vrednost u obliku linije trendova za cenu od prošlog aprila, kada je teter počeo da se emituje u velikim emisijama. Ta linija trendova određuje cenu bitkoina koja je svega 2.000 dolara, umesto 15.000 dolara.

“Jako je mala verovatnoća da teter raste kroz bilo koji organski poslovni proces, već se emituje kao reakcija na tržišne uslove”, navodi autor u rezimeu.

Autor preporučuje reviziju koja pokazuje da je svaki teter novčić podržan dolarom. Revizor kojeg je Tether angažovao za ovu svrhu, kompanija Friedman LLP iz Nju Džerzija, više ne radi sa kripto-emiterom i ne daje izjave za medije. Tether je prošle nedelje saopštio da je odnos raskinut.

U nastavku možete da pročitate kompletan izveštaj:

Izveštaj

Teter je “stablecoin”, token na Omni mreži (koja predstavlja površinski sloj na bitkoin mreži) čije je cilj da održi stabilnu vrednost jednog dolara (USD) po teteru (USDT). Teter u svojoj trenutnoj inkarnaciji je ribrend Realcoin-a iz 2014. godine, koji navodno funkcioniše tako što prihvata depozit u dolarima od kupca i razmenjuje ih za jednak iznos USDT-a. Prednost tetera je sposobnost da se cena digitalnih sredstava izrazi u dolarima bez bankovnih računa denominovanim u dolarima. S obzirom na ekstremne poteškoće sa kojima se suočavaju mnoge menjačnice u održavanju bankarskih odnosa širom sveta, ovaj aranžman je prilično atraktivan. U trenutku pisanja izveštaja, na Omni mreži postoji 2.150.000.000 USDT-a i još otprilike 14.000.000 USDT-a denominovanih u evro na Itirijum mreži kao ERC20 tokeni. Ova analiza će se fokusirati na teter koji je denominovan na Omni mreži.

Nekoliko zabrinjavajućih događaja privuklo je pažnju na teter tokom 2017. godine. U aprilu je otkriveno da su njihovi bankarski odnosi na Tajvanu bili prekinuti; ovo je dovelo do opšte suspenzije uplata i isplata za stanovništvo. U aprilu je počela masovna ekspanzija broja tetera na tržištu, uprkos samoproklamovanoj nesposobnosti da prihvate uplate na netajvanskim bankovnim računima. Početkom septembra pojavili su se prvi demanti iz Tether-a vezano za nedovoljnu kapitalizaciju i obećali su ‘istorijsku reviziju’ koja je još uvek nepotpuna (u trenutku pisanja izveštaja). Oni su izradili interni dokument krajem septembra, koji je pokazao da balans USD-a podržava skromnu količinu od otprilike 440.000.000 USDT-a, povećao se deset puta za samo pet meseci. Sporazumi o pružanju usluga i institucionalna imena koja su vezana za ta sredstva nisu otkrivena u javnom internom memorandumu, što je umanjenje transparentnosti od njihovog aprilskog izveštaja u kojem su objavljena imena njihovih ranijih bankarskih partnera. U novembru su pretrpeli hak, koji je ublažen izmenama u mrežnom kodu tetera, omogućavajući im da ‘zamrznu’ sredstva vredna preko 30 miliona USDT-a. U decembru su najavili da će postojeća platforma biti ukinuta i da neće biti moguće uplate na postojeće kripto-novčanike.

Jaka uzajamna veza između rasta emisije tetera i bitkoina pokreće nekoliko interesantnih pitanja - Da li rast bitkoina upravlja teterom? Da li emitovanje tetera upravlja bitkoinom? Ako se pretpostavi najgori mogući scenario da je cena bitkoina veštački pumpana emisijom tetera, onda bi očekivana tržišna cena bitkoina bila bliže vrednosti od 2.000 dolara, na osnovu linije trenda do aprila 2017. godine i značajnog rasta u emisiji tetera.

Kao početnu hipotezu uzimamo da je sve što je rečeno iz kompanije Tether istina; kreiranje novog tetera je podržano dolarima deponovanim na bankovnom računu pre nego što se odobre novi USDT, zatim se ti novokreirani teteri distribuiraju direktno na Bitfinex - zbog pogodnosti (oni su suvlasnici u Tether-u) i da je vremenski rok za dodelu tetera vezan za organsko ponašanje učesnika na tržištu koji povećavaju svoje kriptovalutne uloge. Kao alternativnu hipotezu, postavljamo pitanje da li Tether ‘štampa’ USDT zbog greške u proceni (prenoseći ih na Bitfinex i druge menjačnice kako bi pumpali cenu bitkoina i vratili BTC i USD u Tether/Bitfinex kontrolisane račune) i da je vreme ovih odobrenja vezano za niži od prosečnog kretanja cena, ali i praćeni nadprosečnim skokovima cene bitkoina. Možemo pregledati javno dostupne podatke o tržištu da bismo proverili ove dve hipoteze.

Prvi i najvažniji odnos koji treba da razmotrimo je vremenski. Kada su novi teteri stvoreni i šta se dešava sa tržištima odmah posle toga? Početne hipoteze su da je teter kreiran od strane kupaca koji svoje USD subvencionišu nezavisno od tržišnih uslova na tržištu bitkoina, te da novostvoreni teteri nemaju neto efekte na cenu bitkoina. Ako su ove dve hipoteze istinite, trebalo bi da budemo u mogućnosti da imamo uvid u distribuciju kretanja cene bitkoina u različitim vremenskim intervalima u protekloj godini i uporedimo ih sa kretanjima cena neposrednom pre stvaranja teter subvencija i odmah nakon što teter stigne na menjačnicu (Bitfinex). Ako distribucije imaju statističku meru koja je dovoljno drugačija, moraćemo da odbacimo početnu hipotezu i razmotrimo alternativnu; da je teter stvoren nakon perioda stagnacije ili pada cene bitkoina, kao i da teter injekcija na Bitfinex-u stvara značajan porast cene bitkoina.

Ovde ćemo koristiti Kolmogorova-Smirnov test, u suštini pitamo da li se čini da su dva uzorka izvučena iz iste distribucije. Ako teter emituje nove tokene kao odgovor na tržišne uslove, onda bi očekivali da se uslovi distribucije pre emisije razlikuju od ukupne distribucije. Slično tome, ako emisija tetera ima stvarni efekat na tržište, očekivali bismo da će promena cene koja prati tu distribuciju nakon emisije biti pozitivnije distribuirana od ukupnog kretanja cene.

Da bismo proverili hipotezu o vremenskom rasporedu, proverićemo sve subvencije tokom perioda 29.3.2017.- 4.1.2018. i uporediti ih sa indeksom bitkoin cena po satnoj rezoluciji. Ovaj indeks cena je odabran zato što je javno dostupan, ima rezoluciju u tom vremenskom okviru i zastupljenost ukupne tržišne cene umesto cene koja je isključivo na Bitfinex-u. Koristimo izolovani jednosmerni Kolmogorova-Smirnov test sa 1000 krugova, dizajniran da utvrdi da li su dva empirijska izolovana uzorka izvučena iz iste distribucije (ovo se koristi zato što su promene cena pre emisije tetera odgovarajući podskup promene cena tokom cele godine, što dovodi do vezivanja vrednosti za koje kontinuirani Kolmogorova-Smirnov test nije tehnički dizajniran). Alternativna hipoteza jeste da je srednja procentualna promena koja prethodi emisiji niža od skupa svih promena, što znači da je kumulativna raspodela funkcija prvog veća od narednog.

Prvi uzorak je kreiran uzimanjem svih vremenski određenih teter emisija (u sat), a zatim se gleda procentualna promena cene u proteklih X sati. Drugi uzorak potiče od vremenskog perioda od 25.12.2016. do 10.1.2018. i posmatra sve procentualne promene cena sa razlikom od X sati, X se određuje za oba uzorka. Mi razlikujemo X od 1 do 24 sata i ispitujemo p-vrednosti. Ako je kretanje cene pre emisije tetera nezavisno onda procenat promene treba da se ravnomerno izvlači iz ukupne raspodele i ne bi trebalo da vidimo bilo koje p-vrednosti na ili ispod 0,05 - naš izabrani nivo značaja. Iako to važi samo nekoliko sati pre emisije novih tetera, postoji više perioda u kojima su p-vrednosti znatno ispod 0,05 i odbacujemo nultu hipotezu za te periode. Cene su značajno smanjene zbog ukupne distribucije u periodu od 12 sati pre emisije tetera (u padu od 0,43%, dok je normalno kretanje u rezoluciji od 12 sati u proseku oko +0,42%). Ovo ukazuje na to da je stvaranje novih tetera vezano za cenu bitkoina, posebno u prilog alternativnoj hipotezi da period opadanja ili stagnacije cene povećavaju verovatnoću stvaranja novih tetera.

Ako postoji veza pre nego što se teter odobri, koja je distibucija kretanja cene bitkoina u satima koji slede odmah nakon prebacivanja tetera iz kripto-novčanika na račun na Bitfinex-u? Na to se može odgovoriti sa istim jednosmernim Kolmogorova-Smirnov testom, sada sa alternativnom hipotezom da je raspodela kretanja cena u proseku veća od distribucije u pozadini, pa je kumulativna funkcija raspodele niža. Ako pogledamo razmak od jednog sata nakon što Bitfinex primi novonastale tetere, odbacujemo nultu hipotezu sa p-vrednosti od 0,0001272. Ovaj efekat se primećuje i u naredna dva sata, sa p-vrednostima od 0,01045 i 0,001617. Ovo nas vodi do odbijanja nulte hipoteze da teter ne pomera tržište na gore kada dođe do Bitfinex-a.

Pod pretpostavkom da je gore navedeno tačno, sledeće pitanje je: koliko teter može da ‘pomeri’ tržište? To je teško odmeriti upravo za čitavo tržište, ali gornje granice se mogu uspostaviti za pojedinačna tržišta kao što je Bitfinex. Na primer, mogu se sabrati vrednost porudžbina za prodaju kako bi se utvrdilo koliko bi to koštalo za trenutno ‘pokretanje’ tržišta. U slučaju BTC-a na Bitfinex-u, može biti čak i do 50.000.000 dolara za porast od 15%, ali se ovo dosta razlikuje zbog promena tržišnih uslova. Takva metrika je nerealna jer bi se povećala likvidnost s obzirom da je ukupno kretanje cene znatno manje i ne postoji takvo ekstremno ponašanje (a da je poznato autoru). Srazmera efekta je značajno suptilnija, mada potencijalno pojačana na Bitfinex-u, pogotovu ulaganjem USDT-a za marginske pozicije, povećavajući efektivnu veličinu potencijalnih kupovina BTC-a za faktor od 3,33.

Pošto je vrlo verovatno (p <0.05) da novopristigli USDT ima uticaj na tržište, možda je najbolje proceniti efekat upoređivanjem cenovnih aktivnosti nakon odobrenja sa prosečnim cenovnim aktivnostima tokom sličnih vremenskih perioda. Ako uzmemo sve dvosatne periode nakon što USDT subvencija stigne na Bitfinex-ov novčanik i sjedinimo ih, možemo pripisati 48,8% rasta cene bitkoina u periodu od 29.3.2017. do 4.1.2018. tim dvosatnim blokovima, ukupno manje od 3% sati trgovanja u tom vremenskom periodu. Ukoliko tih devedesetjednih pristizanja USDT-a zamenimo prosečnim ponašanjem cena u dvosatnom vremenskom periodu, ukupni rast iznosi svega 6,5%, tako da je gruba procena rasta cene od otprilike 40% pripisana teteru odbranjiva.

Benfordov zakon

Druga polovina analize fokusirana je na pitanje da li je skretanje teter transakcija na Bitfinex-u nakon novog odobrenja proizvod standardnih aktivnosti korisnika ili nešto “veštačko ubrizgano kao manipulacija u tržišne tokove”. Iako bi podaci o unutrašnjoj trgovini bili idealni (a mi nemamo pristup tim podacima), možemo odrediti validnost transakcija koje su povezane sa novonastalim teterom jednostavnim ispitivanjem veličine dostupnih transakcija (i za uplatu i za isplatu). Ova metoda je povezana sa statističim principom poznatim kao Benfordov zakon i predstavlja moćno sredstvo u forenzičkom računovodstvu i kao alarm za potencijalnu dalju istragu.

Ukratko, Benfordov zakon navodi da vodeće cifre većine prirodnih brojeva nisu ravnomerno raspoređene, već da imaju prekomernu zastupljenost manjih cifara (češće se u prirodi pojavljuju cifre 1 i 2 nego cifre 8 i 9). Ovaj efekat se primećuje kada se uključeni brojevi protežu na nekoliko redova veličine, nemaju veštačku strukturu i imaju značajnu veličinu uzorka (tipično preko 100). Kontraprimeri su telefonski brojevi ili brojevi socijalnog osiguranja koji su fiksne dužine i dodeljeni za popunjavanje jedinstvenog prostora; dobri primeri uključuju dužinu reka, gradsku populaciju, broj pratilaca na Tviteru, nacionalni BDP, korporativne računovodstvene izjave, a naročito finansijske transakcije.

Da bismo procenili da li je niz transakcija u skladu sa Benfordovim zakonom, pogledajmo 500 sekvencijskih transakcija preuzetih sa OmniExplorer-a za razne teter novčanike. Posmatramo frekvenciju devet različitih vodećih cifara i procenjujemo da li su u skladu sa ciljanom raspodelom sa testom na četvrtom kvadratu sa osam stepeni greške. To nam daje p-vrednost da prihvatimo ili odbacimo nultu hipotezu da podaci prate Benfordov zakon.

Pre procene Bitfinex-ovog novčanika poučno je pogledati primer koji je u skladu, Bittrex-ov novčanik za depozit.

U ovom slučaju test generiše p-vrednost od 0,19, što znači da postoji šansa od 19% da su Bittrex podaci u skladu sa Benfordovom distribucijom. Ovo nije savršeno prilagođeno, ali svakako nije dovoljno da se hipoteza odbaci i ukupni oblik distribucije. Žute trake ukazuju na izmerenu frekvenciju, a crveni i crni markeri ukazuju na hipotetičku distribuciju.

Prelazimo na Bitfinex-ov novčanik za 4.1.2018., u vremenski period koji okružuje emisiju tetera tog dana, vidimo značajna odstupanja sa p-vrednosti od p= 6.565 x 10-15. Ovo ukazuje na odbacivanje početne hipoteze da su transakcije prirodno distribuirane.

Ovaj obrazac nije tranzitoran i sličan je kasnijem toku događaja za dodelu na Bitfinex-u od 14.1.2018., sa p-vrednosti od 2,2x10-16 koja je u suprotnosti sa Benfordovom distribucijom.

Trenutno novonastali teteri ulaze u namenski novčanik koji se prebacuje direktno na Bitfinex, dok je njihov izvorni novčanik, koji je hakovan pre novembra, slao nove tetere direktno u druge novčanike. Ispitivanjem nalazimo istu povredu sa p-vrednosti od 0,001554:

I isti obrazac na Poloniex (p=7.577 x 10-8) i Kraken (p=1.6 x 10-15) novčaniku:

Sve u svemu, u igri su veoma interesantni obrasci, naročito preopterećenost vodećih devetki (cifra 9) i jedinstvena slabost vodećih trojki i osmica (cifre 3 i 8) u transakcijskim podacima. Sve ove različite menjačnice ne pokazuju samo izuzetno značajna odstupanja od podataka vezanih za standardne transakcije. Iste devijacije podižu crvene zastave i dovode do toga da se postavi pitanje koordinacije tržišnih manipulacija.

Šta sve ovo može da znači? Podaci o cenama sugerišu da teter ne može da bude “mintovan” samostalno, nezavisno od cene bitkoina i može da bude stvoren kada bitkoin pada; on takođe odbacuje ideju da teter nema veliki uticaj na cenu bitkoina. Jedno tumačenje podataka ukazuje na to da teter može imati uticaja na skoro polovinu porasta cene bitkoina, čak ni ne dozvoljavajući naknadne efekte i psihološke efekte ponavljanja trenda na tržištu. Podaci o transakcijama mogli bi da pokrenu ekstremni nadzor i reviziju zbog sumnjivog transakcijskog obrasca. Može se dovesti u pitanje sama pojava ovih transakcija (da li su one izmišljene? Da li su one neutralne?), a zauzvrat legitimnost okolnosti oko stvaranja i distribucije tetera u ekosistemu menjačnica.

Postoji, naravno, veliki broj zaštićenih podataka koji nisu uključeni i nedostupni su za ovu analizu i ovaj izveštaj i mogli bi da odgovore na postavljena pitanja. Statistika koja je predstavljena ovde nije u svrhu utvrđivanja nepravde, već samo dovode do mišljenja da se posmatrano ponašanje čini sumnjivim i treba ga dalje ispitati. Moguće je da teter funkcioniše tačno onako kako se tvrdi, ali ih pozivamo da izvrše reviziju i podele dodatne značajne i razumne informacije o svom poslovanju.

Među našim zahtevima i preporukama:

  1. Sprovesti reviziju od strane renomiranog revizora. Imajući u vidu obim posla, najbolje bi bilo da se angažuje organizacija sa velikim ugledom, kao što je velika četvorka. Dajte na uvid saopštenje kompanije Theter da je ova revizija započeta i da to potvrđuje revizorska kuća.

  2. Revizija ne obuhvata samo snimak računa klijenata za određen datum. Takođe treba potvrditi da je svaki teter podržan dolarom sada i da je bio za sve tačke u istoriji tetera). Više od potvrde da su računi u odgovarajućem iznosu postojali i da postoje, priroda tih računa i ugovor o uslugama između banaka i tetera treba da se otkriju da bi se pokazalo da ovi računi postoje isključivo u korist vlasnika tetera.       

Odricanje od odgovornosti: Cointelegraph ne podržava bilo koji sadržaj ili proizvod na ovoj stranici. Dok nameravamo da vam pružimo sve važne informacije koje možemo dobiti, čitaoci bi trebalo da urade svoja istraživanja pre nego što preduzmu bilo kakve akcije vezane za kompaniju i snose punu odgovornost za svoje odluke, niti ovaj članak mogu smatrati investicionim savetom.

 

Ilustracija: Darja Lovrenski

  • Pratite nas na: