Negativne kamatne stope i kontrole tokova gotovog novca idu na ruku kriptovalutama

Od kako je 2008-e godine počela svetska ekonomska kriza, neke centralne banke bile su prinuđene da uvedu negativne kamatne stope na štedne račune klijenata. To je mnoge ljude nateralo da počnu da štede u kešu umesto u banci. Međutim, vlasti su počele da kontrolišu izvlačenje keša kako kriza ne bi eskalirala. Nagađa se da bi to moglo da motiviše ljude da više ulažu u akcije, pa i kriptovalute.

Negativne kamatne stope

Japanska cetntralna banka je nedavno, tačnije 29-og januara, uvela negativne kamatne stope. Evropska centralna banka je bila prva velika banka koja je primenila tu strategiju još 2004-te. Pošto su efekti te mere bili bolji od očekivanih, centralne banke širom sveta su počele da razmatraju uvođenje takvih mera i pored dosta kontroverzi vezano za negativne kamatne stope.

Švedska trenutno ima negativne kamatne stope, a i Švajcarska ih je nedavno uvela - prvi put od 70-ih godina prošlog veka.

Sve druge banke svoje troškove zaduživanja računaju na osnovu kamatnih stopa centralnih banaka. To utiče na hartije od vrednosti koje su po pravilu imale niske, ali zagarantovane dobiti. Čak oko trećine državnih obveznica zemalja evrozone su imale negativne kamate u 2015-oj, što znači da investitori na kraju možda dobiju manje novca nego što su uložili. Iako banke uglavnom izbegavaju da negativne kamatne stope prenesu na štedne uloge svojih klijenata, Julius Baer Group Ltd. iz Švajcarske je počeo da naplaćuje proviziju svojim poslovnim klijentima prilikom deponovanja većih iznosa. To bi moglo naterati klijente da biraju druge opcije za čuvanje svoje imovine.

Čuvanje keša

Mnogi su se odlučili da štede u kešu, ali su u nekim zemljama vlasti ograničile povlačenja veće količine gotovine da se kriza ne bi pogoršala. Uvedeni su limiti za gotovinske transakcije. Najbolji primer za to je i najavljeno povlačenje iz upotrebe novčanice od 500 EUR. Navodni razlog za to je sprečavanje finansiranja terorizma, a neposredni povod teroristički napadi u Evropi. Mnogi ipak sumnjaju da je glavni razlog za takvu odluku nekontrolisano gomilanje i protok keša.

Iako će se mnogi odlučiti za tradicionalne načine štednje, raste interesovanje i za bitkoinom i kriptovalutama uopšte i očekuje se da će se određeni broj ljudi odlučiti da deo svoje imovine čuva i na taj način. Ako se to obistini, realno je da cene kriptovaluta značajnije porastu.

  • Pratite nas na: