Nobelovac Judžin Fama o bitkoinu

Ove nedelje je Bitcoin Uncensored podkast, koji vode Junset i Kris Derouz, ugostio Judžina Famu, dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju 2013. Cointelegraph je od Bitcoin Uncensored dobio dozvolu da materijal objavi široj javnosti.

Profesor Fama je otac modernih finansija i jedan od glavnih zagovornika hipoteze o efikasnosti tržišta (EMH) koja kaže da su tržišta efikasna i da su sve dostupne informacije reflektovane na trenutne cene. To takođe znači da je nemoguće „pobediti tržište“ i da su tehničke analize berzi neefikasne.

Posledica te hipoteze je da je nemoguće kupiti deonicu ispod cene ili je prodati po ceni većoj od realne što čini arbitražu besmislenom. EMH hipoteza dalje kaže da je način kretanja cena nasumičan i da se cene ne mogu predvideti.

Bitcoin Uncensored: Dobar dan profesore Fama.

Eugene Fama: Dobar dan.

BU: Za početak, šta znate o bitkoinu?

JF: Uh! Imam vrlo površno znanje o tome. Često mi se čini da ne znam koja je razlika između bitkoina i tekućeg računa. 80-ih sam čitao puno o tome kako funkcionišu bankarske transakcije i kliring sistemi u pozadini koji vode računa o tome da sve bude u redu. Izgleda mi kao da bitkoin radi nešto slično. Možda je malo napredniji protokol, ali zaista ne znam da postoji neka velika razlika između ta 2 sistema.

BU: Postoji mnogo načina da se te razlike objasne, ali glavna je to što kod klasičnih sistema za obradu transakcija i kliring sve ide preko centralizovanih institucija.

JF: Realno, u pozadini svega je na kraju samo kompjuter.

BU: Tačno, ali je to kompjuter koji po potrebi promenjiv i čiji je rad podložan cenzuri, što se razlikuje od načina na koji gotov novac funkcioniše.

JF: Nema anonimnosti, to je glavna razlika koju ja primećujem. Bitkoin vam pruža anonimnost za razliku od transakcija preko bankovnih računa.

BU: Bitkoin je više kao keš. Kod njega nije moguće poništiti transakciju koja se već desila.

JF: Pa, na kraju je anonimnost suština priče.

BU: Anonimnost je bitan deo priče o bitkoinu, ali postoji tu još toga.

JF: Ne znam, šta još postoji?

BU: Prednost bitkoina je otpornost na cenzuru koja je ugrađena u sam protokol. Što se tiče finansijskog aspekta, šta mislite od nestabilnosti vrednosti neke valute na tržištu? U ovom slučaju pričamo o bitkoinu.

JF:  Da, to je sjajno pitanje, zato što među monetarnim ekonomistiima postoji verovanje da valuta ne može služiti kao obračunska jedinica (što je po definicij jedna od 3 osnovne funkcije novca) ako joj je vrednost previše nestabilna. Ljudi neće koristiti takvu valutu, jer ne mogu sa sigurnošću znati koliko te valute treba da daju da bi nešto dobili, to se stalno menja. Baš zbog nesigurnosti oko vrednosti valute u budućnosti, ljudi neće želeti da zadrže takvu valutu već će gledati da je se reše što pre, a to nije dobro za opstanak valute. Ako je valuta previše nestabilna, sva je prilika da će njena vrednost jednog dana postati nula.

BU: Ali bitkoin se može koristiti i kao sredstvo očuvanja vrednosti (druga osnovna funkcija novca).

JF: Ne, bitkoin se ne može koristiti na taj način. On mora da ima neku vrednost sam po sebi, ta vrednost mora od nečega da proističe. Kod klasičnog novca proističe iz toga što se taj novac koristi kao sredstvo plaćanja. Ako bi ljudi odlučili da više ne vrše transakcije u nekoj valuti, vrednost te valute bi nestala. Što se tiče otpornosti na cenzuru, ne vidim tu neku posebnu vrednost. Ok, ima vrednost za recimo narkodilera, ali mimo toga zaista ne vidim da ima neku vrednost.

BU: A šta mislite o zlatu? I zlato nema stabilnu vrednost, pa samim tim ne bi bilo dobro kao sredstvo očuvanja vrednosti.

JF: Zlato ima sličan problem. Previše mu je nestabilna vrednost da bi bilo dobro sredstvo očuvanja vrednosti.

BU: Ali i dalje nešto vredi, nije mu vrednost postala nula.

JF: Zlato ima druge primene. Na primer, moja burma je zlatna. Vredsost zlata je ograničena jer se u mnogim primenama može efikasno zameniti drugim metalima. Zavisi od toga koliko su ljudi spremni da ga koriste za druge stvari. Zapravo, vrednost mu jedino od toga i zavisi. Korišćenje zlata kao novca je odavno prestalo. Niko više ne koristi zlatni standard.

BU: Koju vrednost bitkoin ima recimo za crne berze. Forbs procenjuje da je vrednost tog tržišta oko 11 triliona dolara. Šta ako bi jedina vrednost bitkoina njegova otpornost na cenzuru na tim tržištima?

JF: Ne mogu tačno da procenim kolika bi vrednost bitkoina bila u tom slučaju, ljudi bi morali da procene koliko tačno vrednuju anonimnost koju im bitkoin pruža: “Ok, za mene to vredi toliko i toliko, spreman sam da prihvatim rizik zbog nestabilnosti cene bitkoina, jer mi anonimnost zaista mnogo znači.“ Meni to ne deluje previše realno.

BU: Bitkoin je po svom dizajnu deflatoran, broj bitkoina je konačan i on je 21.000.000. U svetu u kojem bitkoin nastavlja da zadržava vrednost, šta ovo znači za ljude koji bi recimo uzimali zajam u bitkoinima?

JF: Opet, sve zavisi od toga kako se ljudi dogovore, neko može reći: Pozajmiću ti toliko i toliko bitkoina, a ti ćeš to da mi vratiš sa tolikom i tolikom kamataom. Ali isto tako nešto možemo reći i za dolare i za bilo kuju drugu valutu. Ali sa bitkoinom opet imamo taj problem sa nestabilnošću. Šta ako nekome pozajmim bitkoine, a kad dođe vreme da mi on te bitkoine vrati, ti bitkoini vrede mnogo manje? Mislim da to neće funkcionisati.

BU: Bitkoin ima potencijal da smanji troškove transakcija do čak ispod jednog centa. Kako Vam se to čini?

JF: Bitkoin će naići na otpor u tom slučaju i na rekaciju „konkurencije“. Ako bi bitkoin postao popularan kao način procesuiranja transakcija, videćete da će troškovi obrada transakcija u tradicionalnim sistemima nestati.

BU: Ali zar nije to u suprotnosti sa hipotezom o efikasnosti tržišta? Zato što standardne cene obrade transakcije  reflektuju realne troškove obrade transakcija.

JF: Ne, moja banka će moje transakcije procesuirati besplatno, nezavisno od njihovog obima, jer sam dobra mušterija. To je samo elektronski transfer novca, promena u bazi podataka u kompjuteru, banku to ne košta ništa.

BU: Bitkoin je kao papirni novac... kad imate keš, ne treba vam banka da vam procesuira transakcije.

JF: Ali ne nosiš bitkoine okolo u obliku papira?

BU: Mogao bih, bez ikakviih problema.

JF: Ok, u tom slučaju ne vidim razliku u odnosu na dolar, možete nositi papirne novčanice (dolare) ili papire sa nekim bitkoinima.

BU: To je tačno, ali možete staviti bitkoine u vrednosti od milion dolara na jedno parče papira.

JF: Kome još treba milion dolara u kešu? Osim narkodilerima.

BU: Ako nosite a sobom toliko novca, želećete anonimnost, zar ne? Zašto su, po Vašem mišljenju, troškovi plaćanja kreditnim karticama oko 2%? I sami ste rekli da su troškovi obrade transakcija nula.

JF: Sa kreditnim karticama je malo drugačija situacija. Kompanija koja vam je izdala kreditnu karticu rizikuje mogućnost da vi nećete platiti. Banka taj rizik nema, jer kad ja prenosim novac elektronski, ja mogu preneti samo onoliko novca koliko imam na računu. Visa ili Mastercard ne znaju da li ćete vi moći pokriti ono što ste potrošili. Od tih 2% koliko oni naplaćuju, oko 1.5% im ode na transakcije koje ostaju nepokrivene od strane korisnika kartice. Ta opcija sa bitkoinom ne postoji, jer bitkoine ili imate ili nemate, zar ne? To je kao depozit u banci, banka tačno zna koliko može da mi dozvoli da potrošim a da ne bude ona u riziku.

BU: Da. Zašto onda troškovi e-bankinga nisu nula?

JF: Zato što nemaju konkurenciju koja bi  naterala banke da ti troškovi budu nula. Ako bi bitkoin postao ozbiljna konkurencija, banke bi prestale da naplaćuju e-banking usluge.

BU: Šta mislite o mogućnosti bitkoina da se prenese gotovo trenutno na bilo koji kraj sveta? Ako šaljte preko banke novac iz Amerike u Španiju, to će trajati 2-3 dana...

JF: Ne, ne, ne, ne. To se takođe može uraditi trenutno. Sistemi, kompjuteri, sve je povezano.

BU: Zašto onda plaćamo troškove slanja novca u inostranstvo?

JF: Plaćamo konverziju iz jedne valute u drugu, slično kao brokersku proviziju. Banka kao broker menja jednu valutu u drugu i to nam naplaćuje.

BU: Koliki deo tih troškova se plaća zato što je zakonom tako regulisano? Koliko odlazi na porez? Možda samo na porez odlazi značajan deo tih troškova.

JF: Ne znam. Ne verujem da postoje fiksno određeni iznosi, znam da se o njima može pregovarati sa bankom. Kod bitkoina tih troškova nema, tako da sa tog aspekta definitivno ima prednost.


Pratite nas na Facebooku