Privatni Blockchain - Javni Blockchain: Noć - Dan

Popularna tumačenja privatnih blockchain-ova nisu baš precizna, a njihova razlika u odnosu na javne blockchain-ove je otprilike kao razlika između dana i noći, kažu stručnjaci.

Blockchain tehnologija postaje veoma popularna i sve više prihvaćena od strane Vlade i raznih institucija. Varijacije postoje i u zavisnosti od određenih karakteristika, možemo razlikovati privatne i javne blockchain-ove. Šta je to što neki blockchain čini javnim ili privatnim i kako se mogu porediti?

Opisi

Oleg Kovaiko je vodeći developer u Emerkoinu. On opisuje javni blockchain kao onaj koji je jednako dostupan svakom učesniku u okviru blockchain-a. Drugim rečima, svako može da pročita transakcije, vrši transakcije i rudari.

Privatni blockchain je svaki onaj koji ima određena ograničenja. Na primer, rudarenje je dostupno samo "odabranim rudarima". Nažalost, mnogi ljudi smatraju da je termin "privatni blockchain" veoma širok i da  čak obuhvata situacije kada postoji samo jedan nod i kad rudarenje zapravo i ne postoji. Primer za to je kompanija Surety Technologie, koja vodi sistem sličan privatnom blockchain za timestamping.

Ograničenja

Prema Olegu, jedna od ključnih karakteristika svih privatnih blockchain-ova je to da vlasnici nisu u stanju da dokažu nepostojanje “skrivenih alternativnih blockchain-ova", a to bi moglo da se pokaže kao problem. Dajući primer, rekao je:

"Zamislite da vodim registar zemljišnih knjiga na privatnom blockchain-u, a da pored toga vodim i skriveni alternativni blockchain gde se beleže sve novčane transakcije koje su i na dostupnom blockchain-u, s tom razlikom da se u skrivenom blockchain-u vlasništvo nad zemljom dodeljuje mojim prijateljima. Nakon što sam prikupio dovoljno zapisa, samo prekinem rudarenje u blockchain-u koji je dostupan, a skriveni učinim dostupnim i rudarenje nastavim na njemu. Kako taj blockchain sada postaje duži, cela mreža spontano prelazi na novi blockchain, a moji prijatelji postaju vlasnici zemlje."

Dejvid Mondrus problem objašnjava na ovaj način:

"Pretpostavljam da kada ljudi kažu "privatni" blockchain, oni uglavnom zapravo misle na alternativni blockchain sa transparentnim načinom unosa i čuvanja podataka u kojem postoji određeni broj NEZAVISNIH čvorova. Dok se ne dokaže da Proof-of-Stake zaista funkcioniše, imamo samo Proof-of-Work. Sigurnost Proof-of-Work koncepta je srazmerna količini novca koja je potrebna da se transakcija vrati."

Kvalifikacija

Dejvid nastavlja objašnjavajući, da je u slučaju Bitkoina, iznos novca koji je potreban da poništi transakcija je veći od 5 milijardi dolara. DAKLE, ekonomski, bilo koji napad u koji je uloženo manje novca od toga nema smisla i neće dati rezultate.

Dalje je rekao da u privatnom blockchain-u, čak i ako funkcioniše po Proof-of-Work principu, iza svega stoji znatno manje hardvera, tako da je znatno jeftinije izvesti “double spend” napad ili poništiti transakciju. Zapravo, jedini ko može potpuno da veruje privatnom blockchain-u je njegov vlasnik. Kada imate visok procenat vlasništva u rukama male grupe ljudi, potencijalno imate problem.

Prema Dejvidu, kod bitkoina je 51% napad prilično skup. Međutim, u malom blocklchain-u, možete preuzeti mrežu i oboriti je uz korišćenje ne preterano velike hash snage. To je jedan od razloga zašto SHA-256 nije previše uspešan kod manjih altkoina. Oni se takmiče sa bitkoinom kad je u pitanju novac, uložena energija, prihvaćenost… a to nije lako. Jedini izuzetak vredan pažnje je Maza Coin Moneta, koji je baziran na SHA-256 enkripciji, ali je podešen da postane suverena valuta zahvaljujući Paju Harisu.

Međutim, to je razlog zašto je nastao “Mining Slicer”, koji omogućava deljenje snage velikih ASIC mašina kako bi mogao da rudari više različitih koina odjednom.


Pratite nas na Facebooku