Ukrajina namerava pravnu regulaciju kriptovaluta, a Srbija?

 

Autor: Žarko Ptiček

 

Krajem jula 2018. godine, pojavila se vest da Savet za finansijsku stabilnost Ukrajine podržava koncept pravne regulacije kriptovaluta i tokena kao finansijskih instrumenata i da se među ukrajninskim agencijama i finansijskim telima gradi konsenzus usmeren na izradu zakonskog okvira za regulaciju kriptovaluta. Takođe, krajem juna 2018. godine ukrajinski posebni državni komunikacioni servis je najavio da nema nameru da posebno reguliše rudarenje, niti da je za rudarenje predviđeno izdavanje dozvola.

Pravno gledano, navedena postavka znači da će svakome ko želi, bez ispunjavanja posebnih uslova biti dozvoljeno da se bavi rudarenjem kao delatnošću, ali da će kriptovalute i tokeni biti pravno podvedeni pod finansijske instrumente, odnosno biti prepoznati u pravnom sistemu Ukrajine.

A kakvo je stanje u Republici Srbiji ovim povodom?

Prvo, na samom institucionalnom nivou, u Srbiji postoji telo koje bi bilo pandan ukrajinskom Savetu za finansijsku stabilnost, koje se naziva Komitet za finansijsku stabilnost, a koji je osnovan krajem 2013. godine. Članovi Komiteta za finansijsku stabilnost su po funkciji guverner Narodne banke Srbije, ministar finansija, direktor Agencije za osiguranje depozita, predsednik Komisije za hartije od vrednosti, direktor Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama, državni sekretar u Ministarstvu finansija, viceguverner NBS zadužen za finansijsku stabilnost, kao i generalni direktor Sektora za kontrolu poslovanja banaka u NBS. Radom i sednicama Komiteta, koje se sastaje najmanje jednom u tri meseca, predsedava guverner Narodne banke Srbije. Komitet ima ulogu koordinacionog i savetodavnog tela sa zadatkom da unapredi i ojača saradnju institucija koje su ga osnovale. Ovo znači da Komitet ima mogućnost da razmatra i ocenjuje sva pitanja i moguće mere koje treba preduzeti radi održavanja stabilnosti finansijskog sistema i koordinira sve ključne subjekte u tom procesu. Dakle, institucionalno gledano, u Srbiji postoji telo koje ima mogućnost da preporuči izradu bilo kog zakonskog okvira kojim bi se unapredilo finansijsko tržište, pa i ono čiji bi predmet regulacije bile upravo kripto valute i tokeni.

Drugo, na nivou prepoznavanja potrebe za regulacijom kriptovaluta kao sredstva plaćanja, iz saopštenja NBS od kraja 2017. godine, evidentno je da:

… na domaćem tržištu do sada nije primećeno značajnije prisustvo virtuelnih valuta, odnosno tržište virtuelnim valutama u Srbiji još uvek ne možemo smatrati pojavom od sistemskog značaja.

Pa se može zaključiti da ni NBS, ni Komitet za finansijsku stabilnost kojim NBS predsedava nema nameru da u skorijoj budućnosti reguliše kriptovalute, odnosno iste uvrsti u zakonodavni okvir Srbije. Barem ne dok kriptovalute, kao što je bitkoin, ne postanu pojava od sistemskog značaja, odnosno opšteprihvaćeno sredstvo razmene ili mera vrednosti roba i usluga u očima domaćih regulatornih tela.

Ovde je važno istaći da upravo zbog toga što zakonodavac nije reagovao; i nije propisao pravila koja bi se odnosila na kriptovalute, to znači da je njihova razmena slobodna, uz pravne rizike koje prate neregulisano poslovanje.

Ipak, aprila 2018. godine počeo je sa primenom novi Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma koji kao obveznike ovog zakona, pored banaka, menjačnica, davaoca finansijskog lizinga i platnih institucija navodi i lica koja se bave pružanjem usluga kupovine, prodaje ili prenosa virtuelnih valuta ili zamene tih valuta za novac ili drugu imovinu preko internet platformi, uređaja u fizičkom obliku ili na drugi način, odnosno koja posreduju pri pružanju ovih usluga.

Ovo znači da je zakonodavac prepoznao potrebu da se pravila koja se odnose na sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma koje primenjuju banke i druge finansijske institucije istovremeno odnose i na ona lica koja se bave pružanjem usluga berzi kriptovaluta. Važno je napomenuti da ovim zakonom nisu obuhvaćena lica koja poseduju neku kriptovalutu ili koja se bave proizvodnjom kriptovaluta – rudarenjem, već samo ona lica čija je delatnost posredovanje u razmeni kriptovaluta (za druge valute ili za novac), dakle berze odnosno menjačnice; i prodavce hardvera.

Što se samog rudarenja tiče, odnosno pravne regulacije rudarenja, u Srbiji, kao i u Ukrajini, za sada nije prepoznata potreba da se ono posebno reguliše. Institucije Srbije kojima bi to bilo u nadležnosti još uvek ne predlažu da se za rudarenje donose posebni propisi kako bi se ono uredilo. Ipak, ono što bi moglo u daljoj budućnosti da se desi je da se na neki način rudarenje prepozna Klasifikacijom delatnosti, odnosno da dobije svoju konkretnu šifru delatnosti. Ovo bi omogućilo da se privredni subjekti (kako preduzetnici tako i privredna društva) registruju rudarenje kriptovaluta kao pretežnu delatnost.

Za sada, u Republici Srbiji nema naznaka da će u skorijoj budućnosti doći do pomaka u pravnoj regulaciji kriptovaluta i rudarenja. Institucije Srbije, kao što su NBS ili Komitet za finansijsku stabilnost još uvek ne smatraju da je potrebno regulisati kriptovalute (odnosno virtuelne valute kako ih nazivaju), jer ne predstavljaju rasprostranjenu niti sistemsku pojavu.

Ovo samo po sebi ne mora da bude nužno loše, jer znači da je korišćenje kriptovaluta slobodno (jer ničim nije ograničeno), ali da nosi izvesne pravne rizike koje po prirodi stvari nosi svako neregulisano poslovanje.
 

Žarko Ptiček je rođen u Beogradu 1977. godine. Završio Pravni fakultet Univerziteta Union. Iskustvo je sticao radom u advokatskoj kancelariji Milice Ptiček, gde se više od decenije bavio IT pravom. Bio je angažovan na izmenama zakona iz oblasti e-trgovine i deviznog poslovanja. Arbitar je u Komisili za rešavanje domenskih sporova i član je Statutarne komisije RNIDS. Sredinom 2014. godine osniva Ptiček d.o.o. koje se bavi konsultanskim uslugama u oblasti IT prava.