Vaš novčanik, vaša sloboda: blog eksperta

Pre otkrića blokčein tehnologije postojalo je vrlo malo opcija po pitanju skladištenja vrednosti. Mogli ste da iznajmite sef i da svoje dragocenosti držite u njemu- zlato, nakit, gotovinu- ili dati poverenje trećoj strani kao što je banka, da to učini za vas. Savremeni bankarski sitem, sistem delimičnih rezervi, funkcioniše samo ako ljudi koji ulažu ostave svoja sredstva na njihovim bankovnim računima i ne diraju ih. To je do skoro bio najprikladniji i najsigurniji način da držite svoj novac.

Šta dobijate u zamenu za to što svoj novac držite na računima određenih banaka? Približavate se nultoj kamatnoj stopi na vašim depozitima i morate da plaćate takse da bi ste uradili bilo šta, dok su u isto vreme hipotekarne stope u SAD-u od 3% do 4%. Ne samo to, nego kompanije za kreditne kartice vam naplaćuju kamatnu stopu od 20% ako ne niste na nekoj potrebnoj nuli na kraju meseca, a većina ljudi misli da je to potpuno normalno jer je to jedino sa čime su upoznati. Ovo će se promeniti.

Najslabija karika

Neverovatna stvar kada je reč o kriptovalutama je ta da i pored toga što morate da prođete kroz centralizovanu menjačnicu (za sada) da bi ste ih kupili, ne morate ih ostaviti tu gde ste ih kupili, već ih možete povući u sopstveni novčanik. Menjačnice su oduvek bile najslabija karika u ekosistemu kriptovaluta; one su poznate po tome što su veoma podložne hakovanjima. Najveći hak se desio 2013-2014. godine, Mt. Gox, kada je ukradeno više od 750.000 bitkoina (u to vreme je ta suma iznosila 470 miliona dolara, više od 5 milijardi dolara prema današnjoj vrednosti).

Od tada se desilo još hakova, ali ni jedan nije bio tih razmera. Ovi hakovi su odgovorni za jedan od najvećih nesporazuma između bitkoina (i kriptovaluta u globalu) i javnosti, a to je da kriptovalute nisu bezbedne. Dakle, hajde da konstantujemo neke stvari: bitkoinov blokčein nikada do sada nije bio hakovan i nijedna postojeća tehnologija neće moći to da uradi u skorijoj budućnosti (glavnu pretnju u dalekoj budućnosti predstavlja kvantno računarstvo). Problem predstavlja to što je čitav bankarski sistem, kakav je danas, duboko ukorenjen u ljudskom mozgu i da je glavna prepreka njihova nemogućnost da shvate kako im kod kriptovaluta nije potrebna treća strana kod koje bi držali svoj novac -već to mogu sami da rade.

Drži svoje koine na sigurnom

Kada svoje koine ostavite na menjačnici, vi ih zapravo ne posedujete, imate samo "dugujemo vam" od menjačnice za broj koina koji imate kod njih. Menjačnica ih poseduje u vaše ime. To znači da se još jednom vraćate u stari sistem u kome morate da imate poverenje u treću stranu kod koje se nalazi vaš novac.

Najsigurniji način za čuvanje vaših koina je zapravo njihovo skladištenje u vašem novčaniku. On može da ima formu papirnog novčanika, na kome biste imali javni ključ (za primanje koina) i privatni ključ (za slanje koina). Postoje i hardverski novčanici kao što su Trezor ili Ledžer. Kada pošaljete svoje koine na jednu od ovih vrsta novčanika, skladištite ih na cold-storage, što znači da ih skladištite van mreže. Vi u suštini ne skladištite nikakve koine tamo - oni su i dalje na blokčeinu - vi čuvate vaše privatne ključeve. Opcija hardverskih novčanika je sigurnija od svih ostalih jer vi nikada ne morate da prikažete vaše privatne ključeve; oni su šifrovani na istom uređaju i koriste se samo pri potpisivanju transakcija kada je to potrebno - kada želite da pošaljete svoje koine. Moje lične simpatije su naklonjenije ledžerima, ne samo zato što je francuska kompanija, već zato što su pokazali veoma visok nivo pri podršci za sve njihove korisnike. Kada se 1. avgusta desio bitkoin keš hard fork, oni su bili među prvima koji su svojim korisnicima omogućili da ovaj novi altkoin bude dostupan.

Lepota kontrole vaših privatnih ključeva leži u tome da dok menjačnice mogu da budu hakovane ili zatvorene od strane državnih institucija, a vaša sredstva i bankovni računi zamrznuti, vaše koine niko ne može da dotakne, dok su u hardverskom novčaniku. Nema načina da se ovako nešto dogodi ako preduzmete odgovarajuće mere predostrožnosti. Mogu već da čujem neke vaše komentare: "pranje novca", "zaobilaženje kontrole kapitala". I ako je to moguće sa određenim kriptovalutama (bitkoin nije pogodan za takve vrste delatnosti jer su sve transakcije vidljive), oni nude nivo zaštite vašeg bogatstva kakav je bio nezamisliv pre pojave blokčeina. Možete pitati ljude u Zimbabveu koji čekaju u redovima da izvuku svoja sredstva iz banaka šta bi oni mislili o tome ako bi im neko ponudio da ne moraju da se oslanjaju na banke kako bi čuvali svoje bogatstvo.

Uticaji na nepoverenje prema bankama i na zemlje u razvoju

Da li ste znali da više od 2,5 milijardi ljudi nema bankovni račun? Ovo je zbog toga što su ili previše siromašni da bi im se otvorila ta mogućnost ili zato što ne mogu da pristupe lokalnoj filijali ili pak zato što veruju da nemaju nikakve koristi od toga. Kada nemate sposobnost da sačuvate novac, najverovatnije je da ćete zauvek biti zarobljeni u siromaštvu ili nekom obliku nemaštine. Čak i ako uspete da sačuvate određenu svotu novca svakog meseca, inflacija uništava svaku vrednost kako vreme prolazi, posebno ako živite u zemlji čija je valuta nestabilna. Pogledajte stanje konvencionalnih valuta u Africi ili Južnoj Americi tokom prethodnih decenija- prikaz stanja je užasan.

Sada po prvi put u istoriji postoji način za skladištenje bogatstva bez oslanjanja na bilo koju treću stranu. Pojavila se mogućnost da to bogatstvo bude zaštićeno od korumpiranih ili nekompetentnih vlada, katastrofalne monetarne politike, a da u isto vreme sva svoja sredstva možete da pošaljete za nekoliko sekundi širom sveta. Ako za trenutak prestanete da gledate na kriptovalute kroz prizmu razvijenih zemalja, ubrzo možete da shvatite da onoliko koliko one pružaju njima predstavlja ništa naspram mogućnosti koje kriptovalute otvaraju zemljama u razvoju.

Iako se većina razgovora najverovatnije fokusira na Vol Strit i investitore u bogatim zemljama, u doglednoj budućnosti ljudi u zemljama u razvoju će uskočiti u svet kriptovaluta kao što su uskočili  u svet mobilnih telefona bez prethodnog prolaska kroz početnu fazu usvajanja. To je još jedan razlog da budemo optimistični kada su kriptovalute u pitanju.

Vinsent Launi je specijalista za finansije u Svetskoj banci u Vašingtonu. Magistrirao je finansije  na univerzitetu HEC u Parizu. Stavovi i tumačenja u ovom članku su njegovi i ne predstavljaju nužno stavove Svetske banke ili Cointelegraph-a.


 

Pripremio: Miodrag Radonjić


Pratite nas na Facebooku