Autor: Marko Mihajlović
 

Godinama se priča da je kripto bezvredan, a da će blokčein tehnologija ubrzo postati neupotrebljiva sa pojavom kvantnog računarstva. Kripto je postao odraz arene u kome insajderi vrše manipulaciju cene zbog brze zarade, dok većina pokušava da uhvati mrvice.

Kripto zajednica je otišla radikalno daleko od svoje prvobitne, revolucionarne misli.

Ovom trendu, kome doprinose birokrate u poznim godinama, se konačno bliži kraj.

Nakon opravdanog kraha ogromnog kripto balona 2017. godine, dobija se utisak da su i developeri i obični entuzijsti shvatili da se ne može nastaviti dalje sa istim mentalnim sklopom. Možemo videti da se scena polako okrenula ka stvaranju proizvoda i usluga sa realnom upotrebom, dok se broj projekata sa nerealnom vrednošću polako smanjuju.

Institucije su godinama strepile od ovoga, ali je sada vreme da se suoče sa realnošću, promena je vidljiva i ona je stigla, čak i do nas.

Masovno usvajanje ne treba samo da se fokusira na sredstva koja su samo potrošiva, već i na proizvode koji imaju neprocenjivu i večnu vrednost, poput kulture. Umetnost poput slikarstva ima sklonost da nas prati kroz vekove, različiti pravci koji su stari više vekova još uvek su prisutni i imaju uticaj na današnju kulturu. Ali ništa od toga ne bi bilo prisutno danas da se nije negovalo i očuvalo, setimo se samo koliko je resursa tokom drugog svetskog rata potrošeno na očuvanju umetnosti. I pored toga što je destruktivna priroda čoveka dovelo do najvećeg rata koji je doneo milione vojnih i civilnih žrtava, zajedno sa skoro potpunim uništenjem gradova poput Varšave i Drezdena, ljudi različitih nacija su se ipak udružili kako bi očuvali kulturna dela koja su kroz različite periode istorije oslikale čovečanstvo.

Budućnost je sad, ali gde?

Iako danas, gledano golim okom, nije ratno stanje i dalje treba gledati da očuvamo i širimo kulturu, jer rat zaboravlja mir, a mir zaboravlja rat. Rekli smo već da je promena stigla i do Srbije, ali gde i kako?

Sa prethodnim uvodom možemo da vas upoznamo sa VR-All-Art platformom kompanije Digital Mind, koja se nedavno proslavila pojavom u Narodnom muzeju Srbije. Naime, cilj ove platforme je da pruži potpuno novo tržište za sve, kako za umetnike i muzeje, tako i za obožavaoce umetnina. Kao što samo ime kaže, ključni element je VR, odnosno virtualna realnost. Pomoću nje, osnivač Digital Mind-a Vitomir Jevremović uspeo je da ukloni fizičke granice, kako bi kultura postala stvarno svima dostupna.

Zaista je teško zamisliti troškove za transport umetničkih dela, a problem logistike za predstavljanje samo jedne izložbe može da bude još veći problem. Uz ovu platformu, umetnine zapravo i ne moraju da se nalaze u samoj izložbi, vama je potreban samo VR uređaj ili bilo koji VR dodatak za mobilni telefon i spremni ste da istražite koja god umetnička dela želite.

U intervjuu za RTS, Vitomir Jevremović je izjavio da se VR-All-Art platforma već nalazi u Narodnom muzeju u Beogradu, a da ona omogućava menjanje postavka umetnina iako se oni možda nalaze u depoima muzeja, a sve ovo je moguće uz pomoć virtualne realnosti.

Međutim, iako je ova platforma za sada samo ograničena na muzeje i galerije, uskoro se planira izbacivanje verzije softvera sa kojom možete sve ovo da radite od kuće.

“Data vam je mogućnost da sedite kod kuće, recimo u Njujorku, stavite na glavu VR Head Set i ulazite na lokalitete koji se nalaze u Srbiji, Austriji, Švajcarskoj i da na taj način istražujete kulturno nasleđe cele planete.”

Time mogu posetioci da istražuju najčuvenije slike umetničkog sveta, a da ne moraju da posete kulturne centre širom sveta. Olakšica je prisutna i za same umetnike i galeriste, umetnici ovom platformom dobijaju mogućnost da lakše izlože svoja dela, a da time i zarađuju.

Platforma je u Narodnom muzeju prvi put korišćena u specijalnoj izložbi koja je održana 28. juna prošle godine, gde su bila izložena odabrana dela Nadežde Petrović, Paje Jovanovića i Vlaha Bukovca. “Doživi Teslu” je još jedan poznat projekat Digital Mind-a, gde je takođe upotrebljen VR. Saradnja je takođe započeta zajedno sa Muzejom u Šapcu, kao i sa Muzejom Jugoslavije.

Digital Mind je takođe osvojio prvo mesto za najbolji koncept na konkursu za tehnološki sajam  Expo 2020 Dubai. Tema sajma je “Povezivanje umova, stvaranje budućnosti”, a Republika Srbija biće predstavljena Emiratima uz pomoću koncepta koji je zasnovan na VR, digitalnu komunikaciju i AR (augmented reality), koje je otkupljeno od strane Ministarstva trgovine nakon javnog poziva.

Naime, najvažnija ideja koncepta je hologramska tehnologija, sa kojom će se videti virtualni paviljon, a uz pomoć ove tehnologije moguće je i održati virtualne (hologramske) sastanke.

Spajanje umetnosti sa blokčeinom pomoću tokenizacije

Kao što je Cointelegraph na srpskom prethodno izvestio, blokčein tehnologija je duže vreme prisutna u svetu umetnosti. Naime, transparentna priroda blokčeina omogućava umetnicima da obezbede dokaz vlasništva (PoS), kolekcionarima da se odbrane od falsifikata, dok investitori mogu da kupuju akcije umetnina uz pomoć kriptovaluta kroz proces tokenizacije.

Tokenizacija bi omogućila kupovinu umetničkog rada od strane više investitora, a sve ovo je omogućeno kroz proces fraktalizacije. Umetnički rad bi se prvo sertifikovao i overio sa tokenom na blokčein mreži, a nakon uspešne transakcije prebacuju se i tokeni. Time je sama transakcija dostupna svima na distribuirani registar koji je svima dostupan, što potpuno uklanja mogućnost falsifikovanja.

Sama platforma Digital Mind-a na svom sajtu navodi da pruža ove mogućnosti. Naime, VR-All-Art se oslanja na blokčein mrežu stelara (XLM), čime je moguće da se vrši trgovina umetnina sa AllArt tokenom. U pismu o namerama (whitepaper) ove platforme, navodi se da mobilna aplikacija služi i kao novčanik za bržu i lakšu trgovinu, dok je njihov All-Art token zasnovan na pametne ugovore. Plan za budućnost njihovog ICO-a je da infrastruktura i javna verzija aplikacije bude dostupna do kraja 2019. godine.

VR-All-Art je samo jedan od prvih koraka ka popularizaciji kriptovaluta i blokčeina kod nas, sa tim da bi krajnji cilj trebao da bude proizvod ili usluga sa realnom upotrebnom vrednošću. Nadajmo se da će preduzetnički duh mladih ispuniti Srbiju sa još više sličnih projekata, a da će vlada Srbije jednog dana krenuti sa institualizacijom blokčein tehnologije (s obzirom da gledaju na digitalizaciju kao prioritet), kako bi njena transparentna priroda stigla i do nas, koja je prekopotrebna.