Zašto je Evropska Unija protiv anonimnih digitalnih valuta

U nedavnom saopštenju, Evropski parlament (EU) je objavio novu direktivu koja se odnosi na sprečavanje pranja novca( AML - anti money laundering) koja se odnosi posebno na digitalnu valutu. Iako Evropska Unija smatra da je ovaj problem marginalan ipak postoji mogućnost da se poveća u budućnosti.

AML protiv slobode?

Direktiva evropske unije 2015/849 - stupa na snagu do juna 2017- cilj je izbegavanje potencijalnog pranja novca. Ovo je četvrta uredba za rešavanje ovog problema, prva je donesena 1991. godine.

Definicija Evropske Unije o pranju novca je menjanja između različitih direktiva i najnovija je fokusirana na Bitkoin i digitalne valute sa ciljem novog propisa za novčanike i administratore kriptovaluta.

Iz ove prespektive, nemoguće je da se ova direktiva ne poveže sa kontinuiniranom pogrešnom asocijacijom na bitkoin kao na nešto nelegalno.

Da li regulacija može da bude dobar odgovor na probleme koji se odnose na pranje novca? Regulisati nešto jer može da se iskoristi u nelegalne svrhe je isto kao i kriviti tradicionalne valute jer su se koristile za kupovinu droge ili oružja.

Keš novac i digitalne valute u stvari imaju nekoliko zajedničkih karakteristika, naročito ako razmotrimo njihov status anonimnosti. Pranje novca je postojalo i pre kriptovaluta.

Anonimne digitalne valute

Jedna od glavnih korisnosti kriptovaluta je njihov slobodan i anoniman status, uzimajući u obzir da one nisu kontrolisane od strane bilo koje centralne banke i da se transakcije izvršavaju kroz šifrovane sisteme zahvaljujući Blokčeinu.

Takođe moramo da pomenemo da Bitkoin nije toliko anoniman koliko ljudi veruju da jeste. U odnosu na njega ZCash i Monero totalno kriju podatke korisnika.

To je rekla najnovnija direktiva izdata u julu, koja pokazuje da digitalne valute nemaju pravni status valute ili novca i ne mogu biti anonimne.

Evropska Unija je rekla:

Kredibilitet virtualnih valuta neće porasti ako se koristi u kriminalne svrhe. U tom kontekstu, anonimnost će postati više smetnja nego sredstvo za virtualne valute uzimajući u obzir njihovu potencijalnu korist za širenje. Uključivanje virtualnih menjačnica i novčanika koji čuvaju za vas kriptovalute neće se u potpunosti rešiti problem anonimnosti jer korisnici mogu takođe vršiti transakcije bez njih. Da bi se borili protiv rizika vezanih za anonimnost, nacionalne jedinice finansijske policije bi trebalo da povežu adrese virtualnih valuta sa vlasnicima virtualnih valuta. Pored toga treba raspraviti o mogućnosti da se omogući da se korisnici sami izjasne na dobrovoljnoj bazi.

Evropski parlament je predložio stvaranje centralne baze podataka za registraciju korisnikovih informacija i adresa novčanika, kao i obrazac za samoopredeljenje namenjen korisnicima virtualnih valuta. Iza ovog poteza skupština je objasnila da je glavni cilj da se nadgleda i prati korišćenje virtualnih valuta kako bi se mogle identifikovati sumnjive aktivnosti.


Pratite nas na Facebooku